Пише: Игор Дамјановић
Последњих дана много се спекулише да би зима која куца на врата могла да до прољећа “замрзне” већа ратна дејства и покрете трупа на руско-украјинском фронту. То је најавио и украјински министар одбране Алексеј Резников, у јавним наступима један од одмјеренијих представника режима у Кијеву. “Ове зиме Украјина ће постати још јача. Обучени војници ће се вратити из Британије, а наше оружане снаге ће се прегруписати у великом обиму. Ефекти зиме за нас биће максимални” – изјавио је Алексеј Резников Ројтерсу прије неколико дана.
Међутим не мисле сви тако. Последњих 15-ак дана боравио сам на првим линијама фронта и имао прилике да се непосредно увјерим да је кретање оклопне технике по блату Донбаса и Југа Украјине практично немогуће. Велики број руских тенкова, оклопних транспортера, борбених возила, самоходне артиљерије, па чак и ПВО система Панцир-С остали су буквално заглављени у блату и тако заробљени од стране украјинске армије. Сличан проблем се јавио и њемачком Вермахту на јесен 1941, па су њихови команданти нудили богату премију ономе коме пође за руком да зароби читав легендарни совјетски трактор-гусјеничар Стаљинец 60, једино оруђе које је у то вријеме могло да из украјинског блата извуче заглављену технику.
Кад смо већ код историје, вриједи се подсјетити да је Црвена Армија управо на данашњи дан прије 79 година побједоносно окончала “Кијевску офанзивну операцију“, један од својих најефективних подухвата у Другом свјетском рату. Офанзива је почела 3. новембра, а завршила се 13-ог и за то вријеме Црвена армија је успјел да ослободи Кијев, Житомир и нанесе велики пораз елитној 4. тенковској армији фелмаршала Ериха фон Мајнштајна.
Оно што можемо прочитати из записа о овој легендарној операцији да је већ тада увелико нападао снијег. Такође и главне операције у Стаљинградској битци вођене су током поларне зиме, а преломни моменат наступа када тенкови Црвени армије 19. новембра 1942. крећу у јуриш на крило, кога су држале слабо наоружани и не нарочито мотивисани румунски и италијански војници.
Дан ослобођења Кијева послије Мајданског преврата престао је да се слави. Уочи последњег свечаног обиљежавања овог празника, новембрар 2013, боравио сам у Кијеву. Атмосфера у граду била је заиста била свечарска. Доминирали су билборди са фотографијама тада и даље живих ветерана Другог свјетског рата, у којима је кратко био описан њихов ратни пут и порука коју су ове старине слале младим генерацијама. Мало ко је могао тада да претпостави да ће кроз свега неколико дана почети обојена револуција, која ће одвести право у државни удар и братоубилачки рат на Донбасу, те да ће све то кулминирати 24. фебруара ове године највећим сукобом на планети од краја Другог свјетског рата.
Снијега, па ни и мраза средином овог новембра још увијек нема на ратишту. Прогнозе говоре да захлађење и долазак праве зиме слиједи у недељи пред нама. У ишчекивању првог мраза најмање два момента треба узети у обзир. Прво, због глобалног отопљавања најниже температуре ове 2022. године тешко да ће пасти ниже од оних које су владале у вријеме „Кијевске офанзивне операције“ прије равно 79. година. Друго, технолошки напредак за савремене тенкове и оклопну технику смањио је негативне ефекте зиме, а слично је и са униформама војника на фронту.
Треба се подсјетити да су Русија и Бјелорусија прошле године у јануару и фебруару спровеле обимне војне вјежбе, које су претходиле нападу на Украјину 24. фебруару. Непуних мјесец дана раније, амерички предсједник Џо Бајден 28 јануара изјавио је да би: “Русија могла да нападне Украјину у фебруару. Руски предсједник Владимир Путин мораће да сачека мало док се земља не замрзне како би могао да пређе.“ Генерал Марк Мили, шеф Обједињеног комитета начелника штабова Армије САД изјавио је почетком фебруара надовезао се на Бајденове прогнозе следећом констатацијом: “Замрзнута земља са високим процентом влаге омогућава оптималне услове за теренска возила и возила на точковима за маневар”. Вријеме је показало да је војни и политички врх САД био у праву поводом руске намјере да нападне Украјину.
Дакле, прољећно и јесење блато, у Украјини колоквијално названо “распутица”, кога сам са газио претходних 15-дана представља фактор који у већој мјери ограничава војне операције и кретање борбене технике и јединица, него снијег и мраз којих је из године у годину све мање. Дакле умјесто затишја, пред нама је по свој прилици једна врела ратна зима, која би могла да ријеши рат Русије и Украјине. Имајући у виду како је рат почео, и како се од самог почетка одвија давати било какве чврсте прогнозе је незахвално. Можда је долазак зиме и могућност лакшег кретања украјинских тенкова убрзао руску одлуку о предају Херсона без борбе и концентрисање снага на одбрану Запорожског правца. Ту би у датим околностима било реално очекивати велику украјински зимску офанзиву и преношење од свих толико најављиване велике битке за Херсон, која се на крају и није догодила.
Наравно не треба у потпуности искључити ни могућност руског противудара из правца Бјелорусије, уз заобилазак већих насељених мјеста и запосиједање границе према Пољској. Тамо нема јаке одбране, а одатле долази главнина НАТО помоћи Украјини.
Молитву за Русију у Кијеву погледајте ОВДЕ.
Извор: ИН4С
