Власт и опозиција се разликују по свим темама, као да Србија има широку лепезу могућности када је одбрана КиМ у питању. За грађански део опозиције сигурно би као националистички и тврдо десничарско звучало саопштење које није извучено из програма Двери, Нове демократске странке Србије, а које се позива на Резолуцију 1244. „Обавезаћемо будућу владу да одмах поднесе програм конкретних мера Савету безбедности УН којим би се омогућила доследна примена Резолуције 1244 о Косову, очувао територијални интегритет и суверенитет Србије, гарантовала права на миран и сигуран живот свим становницима Косова и подстакла његова интеграција у нове демократске институције земље.” Ово је, иначе, реченица из програма Демократске опозиције Србије из 2000. године, а односи се на један од десет аката које је парламент требало да усвоји првог радног дана након победе ДОС-а на изборима у септембру исте године.
Испоставило се да, по доласку на власт, ДОС ово обећање у пракси није могао да испуни. После више од две деценије круг је затворен. Они који су били опозиција пре 24. септембра 2000. године данас су поново у истој позицији, баш као што су на власти људи који су и тада то били. Само сада неки политичари с рамена отресу косовску прашину и фокусирају се на неким другим темама. Очување територијалног суверенитета и интегритета и примена Резолуције 1244 само су теме за скупштинску говорницу и телевизијске емисије.
Да ли је могуће да дође до националног консензуса? Теоретски да, практично не. Шеф посланичког клуба Српске напредне странке Миленко Јованов није оптимиста по овом питању. За „Политику” каже да је превише политикантства и жеље да се на тој тешкој и сложеној теми добију лаки политички поени, па се предлажу решења која лепо звуче, али их је, у овом тренутку, немогуће остварити. „И то знају и они који та решења предлажу. Што је најгоре, у таквом понашању предњаче они због којих се Србија и налази у проблему када је КиМ у питању. С друге стране, Курти је за други део политичке сцене, јавности и медија апсолутни херој и интелектуалац, који ће да сруши председника Вучића. Острашћени мржњом према председнику Вучићу, они потпуно занемарују штету коју Курти прави и Србији и Србима на КиМ и фактички навијају да направи што већу штету, јер ће онда Вучићу бити теже. Тако да у тим околностима, опет кажем нажалост, не видим да се можемо договорити око политике која би била чврста, аргументована и реална”, истиче Јованов.
С њим се слаже и лидер Јединствене Србије, коалиционог партнера СПС-а, Драган Марковић Палма, који наводи да је утопија политичко обједињавање на тему Космета. За наш лист каже да је давно познато да косовска прича не може да повеже власт и опозицију. „Опозиција хоће да профитира на било којем проблему у Србији, што је легитимно, али сматрамо да је Косово и Метохија важније од било које друге теме. Ми се, нажалост, разликујемо од неких других држава. Уместо да смо јединствени око националних питања, опозиција ради другачије. Грађанима Србије оваква опозиција не може да помогне јер је огроман проблем на Космету и таквих проблема није било у новијој историји, сигурно у последњих 20 година. Колико је њима стало до те теме, најбоље сведочи то што на последњој скупштинској седници посвећеној ребалансу буџета нико од посланика опозиције није споменуо Косово и Метохију”, каже Драган Марковић Палма.
А шта на све то каже опозиција? Лидер Нове демократске странке Србије Милош Јовановић каже да би питање Косова и Метохије свакако морало да уједини српску политичку сцену и српски народ у целини. За „Политику” наглашава да је чињеница, међутим, да то још није случај. „Ми смо још увек, због несрећних и поразних експеримената из двадесетог века – Југославије и комунизма – једно идеолошки дезоријентисано друштво с располућеном и недораслом елитом. И зато је рад на историјском помирењу и идентитетском утемељењу један од најважнијих, темељних приоритета. Али и независно од тога, питање КиМ би морало да нас уједини јер би свака предаја наше јужне покрајине представљала самоубиство Србије. Прво, јер би било који вид предаје представљао негацију српског националног бића као и српске историје и културе. Друго, јер би се предајом КиМ нужно наставио процес дезинтеграције српског простора који би се продужио укидањем Републике Српске, а затим и даљим растакањем садашње централне Србије. Зато смо осуђени на борбу за нашу јужну покрајину, и то колико год она буде трајала, с крајњим циљем њене поступне, али коначне реинтеграције”, наводи Јовановић.
Политички аналитичар Драгомир Анђелковић каже да је политичко обједињавање по овом питању мало вероватно и за наш лист каже да све партије било да су у власти или опозицији морају да раде у складу с Уставом Србије. „То је главна тачка и ако неко хоће да промени политику, мора да промени највећи правни акт. Све политичке елите од 2007. године воде политику која често није у сладу с националним интересима. Читав бриселски процес у коме је власт учествовала показао се негативан по нас. Дали смо једнострано низ уступака, а заузврат нисмо на косовском терену било шта добили и нико из опозиције то није озбиљније критиковао, па што би се око било чега обједињавали”, каже Драгомир Анђелковић.
Утисак је да је последња нада у могућност да ће власт и опозиција успети да нађу заједнички језик барем по питању Косова и Метохије, а нарочито за наш народ од Штрпца до Лепосавића, и да су сви спремни да зарад интереса Срба на КиМ, али и државе Србије, покажу јединство, отишла с посебном скупштинском седницом која је била посвећена Космету. Готово нико није ни покушао да остави по страни све своје разлике и обрачуне. Уместо договора, опозиција је тему Косова користила искључиво у циљу политичког профита и надметања.
Какав ће бити исход седнице могло се претпоставити када се пре неколико месеци председник републике Александар Вучић заложио да на политичкој сцени Србије у наредном периоду никне нова политичка формација – „српски блок”. То не би требало да буде странка, ни коалиција, већ би представљао консензус о најважнијим националним питањима. „Српски блок”, који је Вучић најавио као блок пристојности и нормалности, требало би, како је сам истакао, да чине они који нису ни за Исток, ни за Запад.
„Сви имају своје политичке странке, једни су за једне, други за друге, зато је важно да се формирају покрети у центру, који су за Србију и воле ову земљу више од свега. Та борба неће бити лака зато што се сви они заједно боре против независности Србије, сви ти људи у нашој земљи. Сви ти људи, политичари, партије боре се директно против интереса Србије, зато ће бити важно да формирамо блок пристојности и формалности, српски блок који ће да се супротстави и једнима и другима”, рекао је Вучић. Међутим, по свој прилици, пружена рука власти опозицији може да остане у ваздуху.
Зеленовић: Стратешки договор са Западом уместо квазијединства
А носилац изборне листе „Морамо” Небојша Зеленовић на питање о могућности хомогенизације српске политичке сцене у погледу КиМ, одговара: „Боже, нисам чуо за хомогенизацију од деведесетих година. Та хомогенизација под Милошевићем је довела до исељења 250.000 Срба из Хрватске и до капитулације на КиМ 1999. године, док је промотор тог квазијединства умро као сужањ, док му је суђено за ратне злочине. Не препоручујем садашњим властима да иду тим путем.” Каже да је Србији потребна стратешка, дипломатска иницијатива и да треба да изађемо са својом визијом западног Балкана као стабилног и просперитетног региона у наредних сто година. Наводи да ће стратешки договор са Западом отворити простор да постанемо део нове технолошке револуције, која се темељи на престанку коришћења фосилних горива, на обновљивим изворима енергије и која ће омогућити стабилан раст привреде, благостање људи и спречити глобално загревање. „Дакле, не треба нама никаква хомогенизација, већ одлука грађана да започнемо нормалан живот”, закључује Небојша Зеленовић.Антрфиле
Обрадовић: Потребна нова преговарачка платформа
Лидер Двери Бошко Обрадовић сматра пак да је тема одбране и очувања Косова и Метохије у саставу Србије надстраначка и најважније српско национално и државно питање данас. За „Политику” каже да то све на политичкој сцени обавезује да око ове теме хитно мора да се постигне национално јединство и консензус шта нам је даље чинити. „Нас пет патриотских опозиционих парламентарних странака (Двери, Заветници, Нови ДСС, ПОКС и Народна странка) већ смо стали заједнички иза Декларације о реинтеграцији Косова и Метохије у пуни уставно-правни поредак државе Србије. Отворени смо за комуникацију и договор са свим другим политичким актерима из власти и опозиције у овом правцу. Посланичка група Српски покрет Двери – Патриотски блок баш из овог разлога је предложила ванредну седницу скупштинског Одбора за КиМ, као и посебну седницу Народне скупштине на тему актуелне кризе у јужној српској покрајини. Народна скупштина након јавне расправе треба да донесе нову преговарачку платформу која би обавезивала како садашњу, тако и будуће власти. Једина исправна и на Уставу утемељена платформа може бити реинтеграција Косова и Метохије у оквире државе Србије”, закључује Обрадовић.
Извор: Политика
