Пише: Иван Пајовић
Већ дуже време тзв. колективни Запад, тј. хегемон и његови сателити, врше снажан притисак на Србију како би увела санкције Русији и престала да „штрчи” међу огромном већином европских земаља које су то већ учиниле. У јавности сам више пута износио прогнозе какав би одговор из Москве стигао нашој земљи уколико би пристала да испуни ултиматум Запада и колико би последице по српску економију биле тешке. Еклатантан пример последица неразумних спољнополитичких потеза представља тренутна ситуација у Молдавији, у којој су (између осталог) започели и грађански протести о којима се у јавности уопште не говори.
Почнимо од испразне реторике званичне молдавске политике. Председница Молдавије Маја Санду позива становништво земље на стрпљење како би се пребродила тешка времена, каква Молдавија готово да не памти. То ће бити лакше, каже Санду, са свешћу да сваки становник мора да плати високу цену не толико за гас и струју, колико за слободу. Становници Молдавије, према речима њихове председнице, одавно сањају о европским идеалима слободе и демократије и спремни су да их скупо плате.
Али цена је заиста веома висока.
Молдавија је постала неславни шампион међу свим европским земљама по расту цена за гас. Оне су током прошле године одједном поскупеле шестоструко. Цене струје су скромније порасле. Само дупло. Међутим, са престанком испоруке електричне енергије са територије Украјине, молдавска влада је била принуђена да повећа становништву цене за 50%. Молдавске власти су у веома тешком положају. Народ је већ почео да излази на улице и протестује.
Земља је у потпуности зависна од увоза свих врста енергената, а сви традиционални добављачи гаса и електричне енергије су смањили или потпуно обуставили снабдевање.
Од средине октобра Молдавија је престала да добија струју са територије Украјине. Од 24. октобра Придњестровска електрична централа, у власништву руског енергетског холдинга Интер РАО, смањила је обим извоза електричне енергије у Кишињев за 2,5 пута, а од почетка новембра Газпром је смањио обим испоруке гаса Молдавији за 2 пута. Буквално за 2 недеље, Молдавија је скоро потпуно изгубила залихе енергије и спољно снабдевање. Тако су молдавске власти добиле енергичан одговор Москве за отворено антируску реторику и горућу жељу да постану нова чланица војног блока НАТО.
Да би спречиле нагли нестанке струје, молдавске власти су увеле строги режим рестрикције и послале председницу Санду у суседну Румунију да спашава ствар.
Као резултат преговора, румунске власти су пристале да братску Молдавију снабдевају струјом по тржишној цени, а да мазут и огрев такође испоручују под истим условима. Иронично речено – веома братски. Истовремено, румунско министарство спољних послова позвало је међународну заједницу да помогне Молдавији да преживи тренутну енергетску кризу. Питање је само да ли ће криза бити „тренутна”.
Ситуација за молдавску привреду је критична. Молдавија, за разлику од Немачке и других земаља ЕУ, не може једноставно да смањи потрошњу гаса и електричне енергије. У Молдавији нема велике индустрије и нити извора енергетских ресурса. Готово цела количина расположивих енергената троши се на потребе домаћинстава и производњу електричне енергије. Молдавска влада нема новца да увози енергенте по тржишним ценама. Западне банке не дају кредите, плашећи се скоре промене у руководству земље, али и из низа других, што политичких, што економских разлога. А ни узимање кредита не представља трајно решење, већ још веће продубљивање проблема.
И ово је тек почетак. Какав ће епилог доживети Молдавија видеће се у врло скором року. Пример ове најсиромашније земље у Европи треба да послужи Србији како би извукла адекватне закључке о могућим последицама неразумних спољнополитичких потеза. Међутим, проблем лежи у томе што можда Србија неће моћи самостално да одлучује о својој судбини и лако може кренути беспућем у које је Молдавија већ забасала.
Како су четворица '’вагнероваца'’ заузела украјински положај, погледајте ОВДЕ.
Извор: Правда
