Пише: Владимир Пребираћевић, директор Српско-руског центра “Мајак”
Половину месеца новембра обележила је криза светских размера која је трајала цео један дан а која је претила да увуче буквално цео свет у беспоштедни рат где би се и употреба нуклеарног оружја разматрала у неком моменту.
Шта се то спектакуларно догодило да би се покренула цела медијска лавина од источне Европе па преко запада до самога Јапана и Аустралије. Вест да је ракета погодила трактор у Пољској је одјекнула преко медија колективног Запада као да је јачина те вести бар десет нуклеарних бојевих глава. Али кренимо неким редом.
15. новембра руска војска извела је масовне нападе високопрецизним крстарећим ракетама по инфраструктурним циљевима у Украјини. По процени око 100 ракета је стигло у Украјину на предходно одређене и одобрене циљеве од стране руске команде. Извештаји су стизали са свих страна о уништеним објектима иако се украјинске власти свим силама труде да спрече појављивање оваквих снимака јер само дају потврду руској страни о успешно извршеним задацима али и стварају панику међу становништвом и лоше утичу на морал како војске тако и цивилног становништва. Постојање друштвених мрежа и телеграм канала који редовно прате догађаје у Украјини доносе прегршт информација које долазе до публике широм света која жели да буде информисана а не да прати класичне медије који су се одавно показали чему служе и да су у служби ратне машинерије и креирања јавног става а не да би га информисали.
У сред разних вести које дају исцрпне податке о погођеним локацијама долази и вест из Пољске која се као хитна преноси у делићима секунде преко свих медија а која показује трактор, преврнуту приколицу, кратер и делове ракете који су се ту нашли.
Тог тренутка креће хистерија која говори како је то највероватније руска ракета која је погодила територију Пољске и усмртила двоје несрећних пољопривредника. Та скоро па чињеница доводи до подизања борбене готовости пољске авијације али што је још занимљивије механизованих јединица које се крећу према селу где је пала ракета а које се налази на пар километара од границе на граници са Украјином али и подиже борбена готовост целе војске по информацијама које су сами објавили. Новинар који је први снимио овај догађај је и поставио у етар слике делова ракете који су се ту налазили и врло брзо су стигли примери сличних ситуација са идентичним деловима ракете и где се са сигурношћу од 99% могло рећи да су то делови од ПВО ракете С300 система и да су самим тим украјинског порекла јер су они покушавали да пресретну крстареће ракете и да их оборе. Све је врло брзо личило на несрећни случај који су се већ догађали на разним странама.
Али неко је покушао да ову ненамерну несрећу претвори у паклени план увлачења комплетног НАТО пакта у директни и отворени рат против Русије. Некоме је изгледа досадило да се седи у рукавицама и шаље оружје, опрему, људство, паре, обавештајне податке и све друго како би рат трајао што дуже. Покушај покретања члана уговора који регулише услове о заштити нападнуте чланице НАТО пакта су били на столу. Ипак је негде разум провладао и бес Пољака и хистерично хушкање из Естоније уз стандардан фолклор украјинског председника који је цело вече позивао на хитно укључење НАТО пакта у директне нападе на Русију и њену војску су обуздати да би се дало времена да се потврди оно што свакоме је већ било јасно шта се догодило.
Неколико сати касније спуштају се тензије а највише су на то утицали они којима је најмање у интересу да НАТО директно уђе у сукоб и практично почне Трећи светски рат у класичном смислу иако је већ одавно трећи светски рат у току али овај пут хибридни не толико видљим необавештеним и нестручним пратиоцима геополитичких дешавања у садашњем времену.
Америка и Турска су били лек за беснило које се изненада појавило на истоку Европе или на западу Украјине. И које је претило да се рашири уз катастрофалне последице по све. Занимљиво је да и цео дан након тога председник Украјине није одустао од својих сулудих захтева и пропаганде којом се бави већ скоро 300 дана.
Ово село се налази превише далеко од циљева који су били гађани да би руска високо прецизна крстарећа ракета промашила свој циљ и залутала десетине километара даље и погодила неки трактор. Јасно је брзо да је то немогуће али поставља се питање шта се стварно догодило у том селу.
Да ли је та ракета С300 стварно покушавала да обори неку руску крстарећу ракету па је случајно пала на ове несрећнике или је управо као таква требала да изазове баш ову реакцију и да се на један доста провидан начин покуша увући свако у овај сукоб на најдиректнији начин? Да ли су у Украјини свесни да по европским земљама пада подршка становништва за рат за који све јасније виде да их превише кошта а не доноси ништа и да немају ама баш никакав интерес да учествују у њему ни са једног аспекта? Европске земље немају ни војни ни економски па чак ни било који реалан политички разлог да подржавају овај сукоб од почетка али су чудним одлукама и медијском хистеријом и ко зна којим још уценама су гурнути у кризу која није била на овим просторима још од другог светског рата.
Занимљимо је и питање шта је требало да значи слање механизованих јединица пољске војске на границу када тамо нема ни једног непријатеља? Ако су Руси предпостављени непријатељи а они су стотинама километара далеко од границе са Пољском? Да ли нас у блиској будућности чека неки други догађај који ће превагнути на тамну страну и који ће довести до уласка пољске војске на запад Украјине?
Моје скромно мишљење је да ће тако и бити. Пољска ће полслати редовну војску у Украјину а под паролом заштите сопствене границе, превенције рата са НАТО пактом, заштитом цивила у Украјини или већ неки други подеснији изговор. Време ће свакако показати.
Извор: Српска аналитика
