Дугогодишња производна, организациона и финансијска агонија у водећим државним фабрикама наменске индустрије, Застава оружју из Крагујевца, Крушику из Ваљева, Слободи из Чачка и „Милану Благојевићу“ из Лучана, не јењава. Напротив, провалија је све дубља, а учестале су и несреће за које, по правилу, нико не сноси одговорност, па се још не зна ко је одговоран за експлозије у Слободи у јуну 2021, приватној фирми Едепро у београдском насељу Лештане у новембру исте године, а до данас није завршено ни суђење осумњиченима за експлозију и погибију двојице радника фабрике „Милан Благојевић“ у јуну 2017. Упућени у стање у наменској индустрији основано сумњају да су све те несреће узроковане јавашлуком одговорних у предузећима чији су погони летели у ваздух.
Неодговорност и нестручност наводе и као главне узроке производног и финансијског пропадања, пре свега два најстарија и најзначајнија предузећа, Застава оружја и Крушика, која имају кључни, стратешки значај и за безбедност државе, а сада су оба буквално на ивици опстанка. Осим невеселе судбине, повезује их и Младен Петковић, кадар СНС-а, који је био директор Крушика до 2018, а Заставе у последње четири године. Део радника у обе фирме упиру прст у њега и тврде да их је сумњивим аранжманима са Слободаном Тешићем, фирмом ГИМ и другим приватним трговцима оружјем, блиским државном и врху СНС-а довео до просјачког штапа.
Петковићу, иначе, 18. новембра истиче четворогодишњи мандат и један је од седморице кандидата који су се пријавили на септембарски јавни конкурс, на основу којег је нови директор Застава оружја требало да буде изабран 3. новембра. Уместо тога, конкурс је поништен, јер нико од кандидата, укључујући Петковића, није добио подршку Надзорног одбора, или тачније речено Министарства одбране, које поставља чланове НО у фабрикама наменске индустрије. Крагујевачкој јавности, међутим, није промакло да је пре него што ће конкурс и формално бити поништен, један од претендената на Петковићево место, Ђорђе Несторовић, који је својевремено већ био на челу Застава оружја, поставио питање: „Ко заправо бира директоре војних фабрика, Министарство одбране и Влада Србије, или Слободан Тешић?“
Поједини стручњаци Заставе, са којима је НИН разговарао, а они за себе тврде да имају добре везе са Министарством одбране, уверени су да Петковић, упркос снажној подршци Слободана Тешића, неће добити нови директорски мандат. Да су хтели да га оставе, не би поништавали конкурс на који се пријавио и представио програм рада у наредне четири године, истичу саговорници НИН-а. Они сматрају да подршку неће добити ни остали кандидати из фабрике, већ да ће им власт новог директора довести из Београда, као што је и Петковића из Земуна, где је био општински службеник, довела најпре у Крушик, а потом у Застава оружје. Наравно, очекују и да Петковића неће оставити на цедилу и да ће, уз помоћ Тешића и Братислава Гашића, новог министра полиције и доскорашњег директора БИА, за послове одрађене у Крушику и Застави бити награђен ухлебљем у неком од бројних министарстава Владе Србије.
Део запослених, пак, није сигуран да Петковић дефинитивно одлази из Крагујевца. Они не искључују могућност да је у току маневар којим нови министар одбране Милош Вучевић жели да демонстрира свој ауторитет, тако што ће, наводно, након што се упозна са ситуацијом у фабрици, он донети одлуку о новом директору.
А каква је ситуација у Застава оружју илустративно показује чињеница да је тој фабрици презадужени Крагујевац, одлуком градске Скупштине, почетком месеца опростио дуг од око 22 милиона евра или 2,6 милијарди динара, од чега 1,1 милијарду Застава дугује Крагујевцу, а 1,5 милијарди динара држави. Ову конверзију формално је предложило Градско веће Крагујевца, али уз образложење да се тиме заправо само спроводи у дело Закључак Владе Србије од 25. августа ове године. Власт је очито схватила да од посрнуле Заставе никада неће моћи да наплати огромна потраживања, која су давно доспела за наплату, па их је једноставно претворила у власнички улог. Тиме ће се крагујевачки оружари ослободити дела дугова, због којих предузеће већ одавно тресе дужничка криза. Овом „операцијом“, наиме, у капитал је конвертована главница дуга од 2,6 милијарди динара - али су истовремено, по одредбама Закона о производњи и промету наоружања и војне опреме из 2018, отписане све камате по основу тог дуга, а оне су у међувремену достигле чак 7,4 милијарде динара.
Извор: НИН
