Шоле је, наиме, изјавио да током разговора од косовског премијера Аљбина Куртија тражио да одложи одлуку о регистарским таблицама. Такође је рекао да је главна тема разговора била избегавање даље ескалације, као и да треба оставити отворена врата за повратак косовских Срба у институције.
Курти, међутим, ништа од овога није поменуо у својој објави на Твитеру поводом разговора са Шолеом. Он је рекао да је са њим разговарао о неопходности споразума о потпуној нормализацији односа са Србијом усредсређеном на међусобно признање, са фокусом на безбедносну ситуацију на Косову заједно са владавином права.
Оваква Куртијева интерпретација разговора, према мишљењу Миливојевића, има везе са његовим стилом владања, али и покушајем да себе и целу ситуацију прикаже на други начин, са поруком да се ту ништа ново не догађа и да он држи ствари под контролом, а што је све намењено за унутрашњу употребу.
"Оно што је Шоле рекао о разговору са Куртијем је истина, тај разговор је сасвим сигурно био на тему 21. новембра и захтева Америке да Косово промени став око примене једностране мере око таблица и да 21. Приштина не почне да наплаћује казне. А Куртијево саопштење је порука за унутрашњу употребу - да је он тај који неће одустати од своје политике иако ситуација није повољна по њега. Ако Курти не интерпретира истину о разговорима које има са америчким званичницима, то већ говори да он тамо не стоји добро", сматра Миливојевић.
Како указује, сам Вашингтон је веома активан према Куртијевим кључним политичким ривалима који су тренутно у САД.
"Очигледно је да Вашингтон није задовољан са начином како Курти влада и политиком коју води. Они активно раде са опозицијом и припрема се терен за обједињавање опозиције и стварање амбијента који би довео до ванредних избора или до неке ситуације која би нарушила доминантну позицију Самоопредељења. Раде му о глави, али неће да то учине онако како је то Гренел урадио својевремено, а и немају могућности које је тада имао Гренел. Они хоће да се ослободе Куртија, али не желе да доведу у питање Косово као 'државу у којој влада политички систем који делује на демократски начин'. Због тога то треба да буде пад који одговара нормама демократског система и на начин који не би показивао да САД контролишу ствар", наводи Миливојевић.
Као кључно, наш саговорник истиче то што је Американцима дефинитивно постало јасно да је ствар отишла далеко и да се без Србије не може.
"Незадовољство политиком Куртиија има извориште у чињеници да се без Србије не може и да не може да се не уважи српска позиција. Американци имају задатак да дају до знања да су они ти чија је последња и у односу на Европљане и да не може да се избегне српска страна", наводи Миливојевић.
Ово, иначе, није први пут да се Куртијева саопштења о садржини разговора са страним званичницима разликују од онога што његови саговорници саопште.
Такође, остао је упамћен гаф његовог заменика Бесника Бисљимија поводом разговора са замеником генералног секретара Савета Европе Бјорном Бергеом. Бисљими је тада саопштио да је Берге "поздравио иницијативу Косова" да поднесе захтев за чланство у Савету Европе, што је Берге демантовао.
"Нажалост, ово није био тачан опис онога што сам навео на састанку у вези са могуćом пријавом у Савет Европе", навео је тада Берге.
Извор: Политика
