"Можда је најважније што би се могло рећи о Дејтонском споразуму да није толико реч о тријумфу америчке дипломатије, колико је реч о уочавању четрдесеттромесечног неуспеха америчке дипломатије, узимајући у обзир да се веома сличан споразум могао постићи 1992. и 1993, да није било саботаже и опструкција Вашингтона", рекао је Бардош за данашњу "Политику".
Другим речима, наставља Бардош, ангажовање Вашингтона на Балкану није стварно имало за циљ да реши проблеме на Балкану, већ да реши америчке унутрашње и спољнополитичке изазове, као што су шансе за реизбор председника Клинтона или да Америка остави добар утисак у другим деловима света.
Он наводи да је Клинтонова администрација до тада саботирала или спречила усвајање низа споразума или планова тадашњих преговарача као што су Лисабонски споразум, Венс-Овенов план, план Контакт групе, као и да је направила огромну грешку подржавајући Изетбеговићеву власт у жељи да постигне пропагандни успех у муслиманском свету, желећи да се прикажу као поуздан партнер исламском свету.
Те наде брзо су се изјаловиле нападом на Светски трговински центрар, констатовао је Бардош, а да САД нису схватиле да Ал Каида велики део својих активности спроводи у БиХ.
Тако су се, наводи даље Бардош, велики број Ал Каидиних чланова, нападача на Светски трговински центар, борили су се у босанском џихаду, као и шеесторо чланова завере да се бомбардује амерички брод "Кол" у луци Аден, октобра 2000.
Даље, каже, напад на америчку амбасаду у Африци 1998. године организовао је Мехмед Мамдоух Салим, који је провео низ недеља у Босни уочи тог напада.
"Многи од тих људи су били активни у Босни, док су на десетине хиљада америчких војника и цивилног особља били присутни у тој земљи. Раних деведесетих су САД у ствари помогле да се многи милитантни исламисти инфилтрирају на балканско подручје из централне Азије и са Блиског истока, који су касније вршили нападе на бројне америчке циљеве широм света", рекао је Бардош.
Извор: Танјуг
