Он истиче да Србија није изузетак и да методологија Светске здравствене организације (СЗО) на основу концентрација најопаснијег полутанта ПМ 2.5 процењује да више од 14.000 људи у Србији годишње превремено умре због тога.

- Дакле, нечињење државе да почне озбиљно да решава овај проблем Србију кошта толико смрти, десетине хиљада новооболелих, посебно деце, од најширег спектра болести, укључујући и проблеме у менталном развоју. Процена институција Европске уније је да загађење које емитује ТЕНТ-ЕПС Европу кошта око 4,4 милијарде евра и око 2.000 превремених смрти. То је превелика цена за неодговорност, незнање, неодговарајући кадар у области животне средине - оценио је у разговору за Бизнис.рс некадашњи начелник одељења за квалитет ваздуха у министарству за заштиту животне средине Миленко Јовановић.

Он каже да је оптимистичка процена да је у последњих 10 година од последица аерозагађења превремено преминуло 100.000 људи, а да је смањење тог броја за 10 одсто могуће само ако се промени агенда политичких партија, пише Бизнис.рс.

Србија прва по смртности у Европи

Босна и Херцеговина, Северна Македонија и Црна Гора имају сличне проблеме, али је Србија прва у Европи по смртности од аерозагађења.

- Ни оне немају адекватну јавну политику, али такмичење у негативном контексту је необјашњиво. Улагања поменутих држава у конкретан процес управљања квалитетом ваздуха нису експлицитно доступна, посебно што подаци за Србију не постоје да би се упоређивали - нагласио је саговорник.

Јовановић је оценио да би једноставним искораком ка поштовању Устава Србије и важећих закона од стране оних који су једини позвани да их спроводе (државне институције) било могуће и поправљање тренутне ситуације.

- Парадоксално је да се држава веома озбиљно бави заштитом загађивача, а не грађана који је плаћају за то. Сви стручњаци и удружења забринутих и оштећених грађана не могу да преузму улогу државе, али могу наставити да подсећају да је негирање проблема (самим тим оправдава се нечињење) лоше по рејтинг власти. Прича о огромним средствима која су потребна да се у Србији ниво загађења ваздуха доведе на законски прописан ниво завршава се питањем шта је већи јавни интерес – заштита здравља или половина суме од 5,5 милијарди евра за метро у Београду - оценио је Јовановић, подсетивши на Еколошку резолуцију 22 коју је НЕА објавила крајем марта ове године.

Агенција за заштиту животне средине објавила је, како каже наш саговорник – са великим неоправданим закашњењем – Извештај о стању квалитета ваздуха за 2021. годину.

- У њему се види континуитет катастрофалног аерозагађења које покушава да се фингира оценом прве категорије у такозваним зонама, иако су све агломерације у трећој категорији. Нема измене у анализи коју је НЕА објавила 1. јануара ове године за исти период, само има, очекивано, још више градова са прекомерним нивоом аерозагађења, јер су пристигли резултати лабораторијских анализа ПМ честица и тешких метала у њима - објаснио је Јовановић.

Извор: Biznis.rs