За обарање Ф-16 одликован је Орденом за храброст, а у интервјуу је испричао како се тачно одиграо тај догађај:
- Борбена послуга 3. ракетног дивизиона на челу са мајором Бошком Дотлићем је те ноћи 2. маја дежурала од 24 часа, па по плану је било да будемо ујутру до 8 часова. Негде већ у првим сатима нашег дежурства почео је да се формира један озбиљан налет непријатељских ваздухоплова, руковалац гађања је то отпратио на показивачима осматрачког радара, уочио је три групе циљева које су се приближавале са неких различитих праваца дивизиону, претпостављајући да је то циљ - група ојачана авионима у ловачко бомбардерској намени намењен за неутралисање и уништење дивизиона. Препознао је да је кључни објекат дејства за њих то вече наш дивизион и наравно једино што нам је преостало јесте да се бранимо ватреним дејством.
У једном тренутку је изабрао један од циљева, наредио да га откријемо, захватимо, што смо ми и урадили, предали на праћење, лансирали две ракете, једна је имала успешно вођење и сусрет који је био довољан да експлозија бојеве главе у значајној мери оштети мотор авиона и да тај авион после одређеног времена падне на падинама Цера.
То из угла борбене послуге дође као један рутински борбени рад, при чему је улог нешто мало већи, остали авиони из те и других ракета су лансирали то вече две противрадарске ракете које су срећом закасниле. Били смо нешто бржи, имали смо срећу да резултат нашег рада буде видљив очигледан, да се памти и да се о њему прича - каже Јанковић.
О томе како се осећао у том тренутку, генерал Јанковић октрива:
- У том тренутку официр за вођење гледа приближавање ракете одразу циља и чека сусрет и жељно очекује да та ракета експлодира и тај моменат експлозије се и те како види на екрану и практично онако како је видљив голим оком, видљив је и на радарским показивачима. Након тога очекујемо неки други звук, а то је пад противрадарске ракете и што је он тиши то значи да је пала негде даље од ватреног положаја. После тога очекује доделу следећег циља или наређење за премештање.
У нашем случају, јако брзо, неких пола сата након поготка Ф-16 добили смо наређење да напустимо положај и поседнемо следећи. Прича о томе, шта се догодило, утисци, то је дошло наредног дана да се сложи и имали смо срећу да је авион заиста пао, да су камере биле брзе да смо то успели да видимо и на телевизији и ето тако поклопило се све, да један добар и коректан борбени рад резултује и тако великим резултатом.
Оборени пилот Ф-16 постао је касније командант америчког Ратног ваздухопловства
Другог маја 1999. године у 02.08 часова, авион Ф-16 којим је управљао Дејвид Ли Голдфејн, тада командант 555. ловачке ескадриле, погођен је ракетом земља-ваздух С-125 "нева", од стране 3. ракетног дивизиона 250. ракетне бригаде ПВО ВЈ који је дејствовао у реону села Карловчић.
У априлу 2016. председник САД Барак Обама именовао је Голдфејна за начелника штаба Америчког ратног ваздухопловства.
Дужност је формално преузео 1. јула. На тој позицији је остао до 9. јуна 2020. године.
Пензионисан је неколико месеци касније као генерал са четири звездице.
Извор: РТС
