Као једна од кључних Бриселског споразума, ова за косовске Србе важна гаранција опстанка на Косову и Метохији, дуго представља непремостиву линију раздора између Београда и Приштине. Сада када је последња криза на северу Косова превазиђена уз посредовање ЕУ, немеће се питање да ли најновијим договором у Бриселу најзад отворен пут да се ово питање стави на сто и реши?
Након што је у Бриселу постигнут договор о таблицама отворен је, наиме, простор да се у будућим преговорима на столу нађу две велике и тешке теме - имплементација претходно потписаних споразума, што ће бити посебно значајно у контексту формирања ЗСО, али и платформа за будуће преговоре о нормализацији односа која ће се заснивати на такозваном француско-немачком предлогу.
"ЕУ ће обезбедити да се кључна питања и принципи у вези са нормализацијом обрађују у контексту предлога. Стране разумеју да сви претходни споразуми о дијалогу морају бити спроведени", навео је европски шеф дипломатије Ђузеп Борељ.
Замишљена као механизам заштите српског становништва на Косову, ЗСО би чинило десет општина са српском већином јужно и северно од Ибра. Тема ЗСО досад је била у зачараном кругу покушаја да се дијалог Београда и Приштине помери са мртве тачке, па је њено формирање, са једне стране, предуслов Срба да се врате у косовске институције, док је косовски премијер Аљбин Курти досад био изричит у наводима да она није у сагласности са косовским уставом и да од формирања ЗСО практично нема ништа. Сада је, како тумаче аналитичари, последња рунда дијалога у Бриселу, заправо донела омекшавање таквих тврдих ставова, али и сигнал нових притисака.
Да би притисак на Приштину када је реч о овом питању могао да буде већи у наредном периоду говоре све чешће изјаве европских посредника. Како је рекао портпарол Европске комисије Петер Стано, на питање шта се може даље очекивати, истакао да је "враћање косовких Срба у институције било једно од основних очекивања ЕУ и да исто важи и за формирање Заједнице српских општина".
Како ће се ситуација у коначници разрешити, није могуће предвидети, каже за Јуроњуз Србија Драгиша Мијачић, координатор Националног конвента о ЕУ за поглавље 35.
"Један од тренутних изазова у процесу дијалога је дилема да ли треба прво основати ЗСО па онда потписати споразум о нормализацији, за шта се залаже Београд, или ће ЗСО основати тек након потписивања коначног споразума, за шта се залаже Приштина. Излазак Срба из институција је свакако убрзао процесе, али у овом тренутку није јасно одредити како ће се решити ситуација у коначници", рекао је он.
"Притисак на Приштину да коначно пристане"
Након потписивања Бриселског споразума гарантовало се да ће ЗСО да буде формирана после избора заказаних за новембар 2013. До тога није дошло, а одређене одредбе споразума косовски уставни суд прогласио је неуставним. У, међувремену, ни једна политичка гарнитура на Косову није била спрема да се обавеже на испуњење овоог договора, а такав став је ескалирао управо са доласком Куртија.
Међутим, како је за Јуроњуз Србија рекао Миодраг Милићевић из невладине организације Актив из Косовске Митровице, након договора о таблицама, ово је први пут да је Курти прихватио да се обавеже у имплементацији Бриселског споразума.
Како је објаснио Мијачић, питање ЗСО је веома битно у процесу нормализације односа јер без ње нема ни пуне интеграције Срба у косовске институције.
"ЗСО би требало да преузме све институције Републике Србије које делују на Косову, као што су болнице и школе, а које су најважније за живот Срба на тим просторима. Београд је више пута покушавао да покрене питање оснивања ЗСО али је увек наилазио на отпор Приштине. Излазак из институција је додатни притисак којим се жели убедити косовска страна да најзад пристане на оснивање ове важне институције за заштиту колективних права Срба на Косову", истакао је он.
Међутим, на питање да ли представници међународне заједнице могу да предузму неки конкретан корак у том погледу, уместо да само декларативно подржавају њено формирање, Мијачић истиче да је ЕУ требало да буде гарантор свих споразума потписаних у оквиру бриселског дијалога, али се она повукла из те улоге и тиме довела у питање кредибилност преговора и квалитет примене постигнутих договора.
"Други изазов је принцип 'конструктивне двосмислености' који је требало да омогући Београду и Приштини безболнију комуникацију са својим грађанима, али је довео до тога да се исти споразум другачије тумачи у Србији и на Косову. Ово је довело до волонтеризма у примени споразума, што се најнегативније одразило управо на формирање ЗСО. Европска унија и други међународни партнери свакако имају инструменте који би могли да доведу до формирања ЗСО. Међутим, тај притисак неће имати значајног ефекта уколико се не пронађе модалитет који је прихватљив како за Београд, тако и за Приштину, а за то је потребно време", истакао је Мијачић.
Око овог питања, што се Србије тиче, преговора више нема, каже некадашњи дипломата Зоран Миливојевић. Србија сматра да је ЗСО јасно дефинисана споразумом од 19. априла 2013. и јасно представљена у организационалном и функционалном смислу допунским споразумом 2015. где је разрађена до краја и да се само тако може имплементирати и да не подлеже никаквим корекцијама, укључујући и уставни суд Косова.
"Напросто, Бриселски споразум је старији документ од било ког прописа на унутрашњем плану и ЗСО треба да се имплементира, како је дефинисана Бриселским споразумом и да се угради у политички систем на КиМ и примени у таквом облику и када је реч о саставу, надлежности, функционисању и свему осталом. Зато што је то гаранција за опстанак српског народа и могућност његовог деловања у условима нормалног живота и опстанка на КиМ", рекао је Миливојевић за Тањуг.
Предлог чак и усвајање новог закона
Као један од главних аргумената Приштине за неуспостављање ЗСО стоји да она није компатибилна са косовским уставом, а како је недавно пренео лист Албанијан пост, међународни правни експерти тврде да су пронашли начин којим би она могла да буде имплементирана у важећи устав.
Како се наводи, идеја је да се донесе нови закон, који тренутно не постоји на Косову, кроз који би општине могле да формирају удружења за сарадњу и међуопштинску координацију. Закон би важио за све општине подједнако, а не само за оне са српском вец́ином. Све што би било потребно за оснивање била би воља једне општине да постане њен део. Овај закон би користиле општине са српском вец́ином за изградњу своје Заједнице.
Коментаришући ово, главни и одговорни уредник АТВ Љеарт Хоџа каже да је мало тешко за поверовани да се овога нико није сетио девет година. Он сумња да се једним законом може све средити.
"Можда, ако третирамо ту заједницу општина са српском већином са неким другим именом и неким другим ингеренцијама или ако постоји више тела, дакле ако постоји неко специјално тело за нека од овлашћења које је та заједница требало да има, па онда успоставимо неколико таквих тела унутар једног закона. Не знам да ли то може да се уради, али пошто је заједница као таква прошла већ кроз неку ревизију, и уставног суда, а бога ми за ових десет година прошла кроз многе ревизије, и политичке и правне, сумњам да може тек тако, једним законом то да се среди. Чак и ако може, ако тај закон подразумева промену устава онда треба двотрећинска већина коју Куртијева партија нема и то је додатна компикација и на политичком фронту", рекао је Хоџа.
Мијачић истиче да постојеће законодавство већ даје могућност општинама да се удружују, тако да нема потребе за доношењем нових законских решења.
"Потребно је да се уђе у суштински дијалог како да се заштите колективна права Срба на Косову кроз институције ЗСО на начин да ће то бити прихватљиво за Приштину. У многим европским земљама постоје успешни примери који би могли да се примене на Косову, потребна је само добра воља да се реши овај проблем", истакао је он.
Шта пише у Бриселском споразуму?
Бриселски спразум потписали су 2013. године тадашњи премијер Србије Ивица Дачић и косовски премијер Хашим Тачи уз присуство високе представнице ЕУ Кетрин Ештон. Он је допуњен 2015. године, чини га 15 тачака, а првих шест односи се на Заједницу српских општина.
1. Постојаће Асоцијација/Заједница општина у којима Срби чине већинско становништво на Косову. Чланство ће бити отворено за сваку другу општину под условом да се о томе сагласе чланови.
2. Ова Заједница/Асоцијација ће бити успостављена на основу Статута. До њеног распуштања може доћи само на основу одлуке општина учесница. Правне гаранције ће пружити меродавно право и уставно право (укључујући и правило двотрећинске већине).
3. Структуре Асоцијације/Заједнице ће бити успостављене на истој основи на којој почива постојећи Статут Асоцијације косовских општина, нпр. председник, потпредседник, Скупштина, Веће.
4. У складу са надлежностима додељеним Европском повељом о локалној самоуправи и косовским законом, општине учеснице ће имати право да сарађују у колективном спровођењу овлашћења кроз Заједницу/Асоцијацију. Асоцијација/Заједница ће имати пун надзор над областима економског развоја, образовања, здравства, урбанизма и руралног развоја.
5. Асоцијација/Заједница ће вршити и друге додатне надлежности које јој могу делегирати централне власти.
6. Заједница/Асоцијација ће имати репрезентативну улогу према централним властима и у том циљу биће представљена у консултативном већу заједница. У циљу испуњавања ове улоге предвиђена је функција мониторинга.
Извор: Јуроњуз Србија
