Резиме
По први пут у новијој повијести, САД су се супротставиле британском покушају обојене револуције, у овом случају с намјером обарања легалне власти у Републици Српској.

Суммарy
Фор тхе фирст тиме ин рецент хисторy, тхе УСА оппосед тхе Бритисх аттемпт то а цолор револутион wитх тхе интентион, ин тхис цасе, оф овертхроwинг тхе легал говернмент ин Република Српска.
---------------

Хвала Богу, ноћна мора проузрокована неуспјелим државним ударом је престала. ЦИК (Централна изборна комисија БиХ) је, под утјецајем опозиционог ПДП-а (Партија демократског прогреса), смишљено оклијевао прије и за вријеме новог пребројавања гласова за предсједника РС. Није хтио признати да је Додик нови предсједник иако је његова предност у броју гласова над протукандидатом Јеленом Тривић била недостижна. Мислило се да ће поништити изборе и заказати нове што ће након НАТО британске интервенције резултирати Додиковим падом.

Међутим, нагло мијењајући мишљење, што је дјеловало као гром из ведра неба, као ледени туш за опозицију, ЦИК је био присиљен да преломи, да Енглезе и опозицију „пусти низ воду“, рекавши да је Додик нови/стари предсједник РС. Пар дана касније, то је практично учинило и Апелационо вијеће суда БиХ, а ЦИК је на основу тога потврдио своју претходну одлуку.

Кроз моје двије серије чланака обавјештавао сам јавност о ономе што се догађало и што би се могло десити.

Прва серија (крај Додикове владавине) је била сатирична гдје сам исмијао немуште методе којима су „обојени револуционари“ настојали промијенити мишљење јавног мнијења у Републици Српској.

Друга серија (Грађански рат у РС) је била интонирана тако да предочи ужасе грађанског рата у овом ентитету уколико ЦИК поништи изборе. Они који су пројектирали овај пуч уз помоћ неспособне опозиције, мислили су, након поништења избора, силом уклонити Додика као „руског пријатеља“.

И ја сам повјеровао да је ствар готова, да ће Додик отићи и да ће Јелена Тривић бити нова предсједница Републике Српске. 

Међутим, улога САД у је у свему овоме била кључна и пореметила је британски пројект обојене револуције против Милорада Додика. Поред тога, спријечен је, за сада, међусрпски рат.

Пише: Емил Влајки

Како је почело

Треба се подсјетити да је прије извјесног времена Велика Британија увела санкције, поред Додика, и Жељки Цвијановић (забрана уласка у земљу, итд.).Треба се подсјетити и на то да САД јесу увеле санкције Додику, али да нису никада њој увеле санкције, и да је она у више наврата тамо одлазила.

Елем, пар мјесеци прије избора, а након пријетњи америчког дипломате Ескобара и Додикових реакција у стилу 'је.и се', Жељка је отпутовала за САД. Она је тијеком боравка разговарала, поред осталих, са директором Канцеларије за људска права и хуманитарне послове САД Робином Бруксом, сенаторима Роном Џонсоном и Џин Шахин, конгресменом Ро Каном, као и са специјалним представником САД за Балкан Габријелом Ескобаром. То је засигурно била њена најуспјешнија дипломатска мисија. Слиједи моја реконструкција онога што се тамо догађало.

Поред многих тема које су се тицале стварног положаја српског народа у РС, Цвијановићева је рекла америчкој администрацији да је Додик можда импулсивна особа, али да нема никакве сецесионистичке намјере. Истакла је, да је Додикова првенствена жеља да се поштује слово Дејтона и да је сасвим сигурно да се САД с тиме слажу. Такођер је објаснила какве све притиске и опструкције трпи српски народ у РС од стране радикалних бошњачких елита. Исто тако је вјеројатном споменула да враћање отуђених надлежности остаје стратешки приоритет Српске али у једном ширем временском распону. Што се тиче односа са Русијом, објаснила је како је ствар првенствено економске природе (редовити одлазак Додика у Ст Петерсбург на економски форум) што је врло важно за господарствени развитак РС, али да то нема никакву значајнију политичку конотацију. Договорено је и да ће РС тражити од Руса да у УН подржи нови мандат војне мисије Алт(х)еа у БиХ.

Након њезине посјете, а знајући да је Додик неоспоран и каризматичан лидер у РС и да је далеко врједније сурађивати с њим него са опозицијом чији је рејтинг у народу незнатан, Америка је процијенила да су његове намјере уобичајено политичке (борба за власт), да не представља никакву пријетњу њеним националним интересима и да га не треба довести у питање тијеком и након изборне кампање.

Додик је крајње одговорно схватио ситуацију и у свом обраћању приликом СНСД скупа са више од 35 тисућа људи, није ни једну једину ријеч проговорио против Запада.

Пошто је Додик био апсолутни фаворит на изборима, а уз прешутан благослов америчке администрације која је, схваћајући као и за Србију, тренутну неминовност неутралности РС, он је, практично, осигурао изборну побједу и прије самих избора!

Да напоменем, да Додик, због свог „пријатељства“ са Путином, може, као Вучић и Ердоган, постати спона између Запада и Русије.

Енглези, опозиција и обојена револуција

Познато је да је ПДП опозиција тијесно повезана са Великом Британијом, не само преко Младена Иванића. Ево пар реченица из једног од извјешћа ове странке 2017. године.

„Предсједник Партије демократског прогреса Бранислав Бореновић разговарао је у Лондону с потпредсједником владајуће Конзервативне странке Велике Британије Алецом Селброоком.
У разговору је истакнуто да 15-годишњу сурадњу ПДП-а и британских конзервативаца треба додатно интензивирати у области креирања страначке политике, јачања регионалне политичке сурадње, јачања улоге младих и жена у политици… 

Бореновић је, тијеком посјете Конзервативној странци Велике Британије, разговарао с главним тајником те странке Аланом Мабутом и замјеницима Одјела за међународну сурадњу. Тиме јејасно потврђена подршка једне од најјачих свјетских политичких странака Партији демократског прогреса у креирање будућих политика с циљем стварања економски снажног, вриједносно поштеног и сигурносно мирољубивог друштва у Републици Српској и Босни и Херцеговини.“

Познато је да Запад помаже, на различите начине, па и финанцијски, све странке у земљама у развоју које шире „демокрацију и људска права“, посебно оне које тврде да се боре против ауторитарних режима. Тако су, на примјер, а има их сијасет, САД, финанцирајући опозицију у Србији против Милошевића, послала јој, прије предсједничких избора 2000. године, више стотина тисућа долара у дипломатским врећама!

Није стога необично што су Британци на разне начине и пред ове изборе помагали ПДП. Предсједник Хрватске, Милановић, је то тврдио крајње нетактично рекавши да је Тривичева одасвуд примала паре; примати средства од богатих британских парламентарних колега за „успостављање демокрације“, не заслужује овакво вулгарно изражавање.

Миломир Марић тврди (јутарни програм тв Хаппy, конац лисстопада) да је Јелена Тривић тражила стан у Лондону, али да су јој из ПДП-а рекли да прво треба да побиједи Додика, па да ће онда добити стан!

Да се Велика Британија (ВБ) озбиљно мијешала у изборни процес у РС, потврђује и сама Јелена Тривић. Због чврстих веза своје странке са најјачом британском странком, те осјећајући се прозваном, полемизирала је и против предсједника Србије, Александра Вучића:

„ Професор Економског факултета у Бањалуци Јелена Тривић упутила је отворено писмо предсједнику Србије Александру Вучићу у коме тражи да саопћи доказе о мијешању појединих западних сила у изборе у Републици Српској, преноси портал Вијести.ба….
Крајем септембра ове године, у јеку предизборне кампање у Републици Српској, најавили сте да ћете послије избора изнијети доказе, фрапантне доказе о најбруталнијем мијешању појединих западних сила у изборе у Републици Српској. Та Ваша изјава је преплашила народ Републике Српске, а и мене лично.“

Иначе, крајње драматично, на званичној страници владе Велике Британије стоји слиједеће

, "Босна и Херцеговина се тренутно суочава с највећом егзистенцијалном пријетњом у свом послијератном периоду, а сецесионистички лидери активно раде на стварању даљњих подјела и сукоба. Ове планове подржава Москва као дио Путиновог настојања да поткопа и еуроатлантске интеграције Босне и њену стабилност.
На захтјев НАТО штаба у Сарајеву, војни експерт за борбу против дезинформација Велике Британије и савјетник за цивилну стратешку обрану бит ће распоређени за подршку и обуку Оружаних снага Босне и Херцеговине.
Експерт за борбу против дезинформација ће ојачати НАТО штаб и способност Босне и Херцеговине да се одупре злоћудним утјецајима, помажући блокирању руских и других напора да се посија неповјерење и подрива демократија у земљи и регији".
 
У истом тону стоји:
 „ Велика Британија је послала 40-ак додатних припадника своје војске у ЕУ-НАТО мисију у Босни и Херцеговини са задатком да спријече мијешање Русије у предсједничке изборе у листопаду“, објавио је министар обране Британије Гавин Wиллиамсон.

Све у свему, јасно је, да је ВБ, у борби против „руске опасности“, планирала насилно рушење Додика. ЦИК је требало да прогласи изборе неважећим, да се српски народ подијели те да избију инциденти, и да НАТО британске трупе у БиХ интервенирају ради „смиривања ситуације“.

ПДП је, желимо вјеровати, несвјесно ушао у ту игру тврдећи да су изборни побједници али да је Додик покрао изборе (класика). Све је било рађено по рецептима класичне обојене револуције, а сценариј је био сличан као и код рушења Милошевића.

Синиша Љепојевић, Тањугов дописник из Лондона, у интервјуу Хаппy телевизији је британску акцију означио као дипломатско обавјештајну и пропалу обојену револуцију.

САД, које су у много чему ојадиле српски народ, у овом су случају биле далеко мудрије и у задњи час то спријечиле с тим да је јасно да се ВБ ни у ком случају не може супротставити Америци .

Надајмо се, да ће одсада у Републици Српској престати за дужи период намјерно изазване подјеле, те да ће на свом еуропском путу, у Босни и Херцеговини бити мање национализма, више међусобног разумијевања, више кооперативности и више економије.

Остале текстове Емила Влајкија читајте ОВДЕ.

Извор: Правда