Међутим русофобна структура на факултету која на силу покушава да на његово место доведе свог послушника, упорно одбија да изврши меру и врати професора Ристивојевића на место декана Правног факултета.
„Мене је суд до окончања поступка вратио на место декана. Они то одбијају да изврше, тако да сам морао у нови поступак – поступак за принудно извршење,“ потврдио је професор Ристивојевић за Васељенску.
Он такође наводи да је посреди још читав низ правних неправилности које спроводе управо они који би некога требало да подучавају праву.
„Мене су коначно сменили са места Шефа катедре. Али да би то урадили морали су да избаце половину чланова катедре из кворума за одлучивање. Чак и тада одлучивање је било 3:0, за шта су морали да избаце три члана катедре,“ каже Ристивојевић и додаје да он није једина жртва овако слободног тумачења закона већ је то случај и са његовим асистентом који је такође прво остао без посла а затим враћен привременом мером коју исти одбијају да изврше.
„Мог асистента ког су отерали са посла, суд је вратио. Као и у мом случају то је урађено привременом мером коју је на снази до окончања поступка. У његовом случају је у питању статус узбуњивача. Он је, наиме обавестио Министарство просвете о мом случају, узбунио их је. Према закону о узбуњивања забрањено је променити радноправни статус узбуњивача док траје поступак узбуњивања,“ наводи професор Ристивојевић.
Да је и сам жртва узурпатора Правног факултета у Новом Саду, потврдио је и асистент Стефан Радојичић који је на свом инстаграм профилу објавио да Факултет одбија прије поште где се налаже одлука о његовом повратку на посао.
„Постоји читав низ судских и управних поступака чији ћу бити иницијатор, а о свему ће на крају бити информисана и јавност. У овим околностима, то је основна професионална и морална обавеза било ког предавача на Правном факултету у Новом Саду“, стоји између осталог у објави Радојичића.
Подсећамо професор Ристивојевић незаконито је смењен са места декана Правног факултета у Новом Саду под оптужбама да је покушао да оствари сарадњу са образовним установама у Русији, што је итекако засметало домаћем прозападном НВО сектору који је у већини случајева преузео српске образовне установе.
Iyvor> Vaseqenska