Пише: Др Иван Пајовић
У мини-серији компаније Дизни која се појавила под називом „The Clauses” раздрагана деца носе плакате са појединачним словима и у једном моменту формирају низ слова дајући целокупан текст који гласи „We love you Satan”, то јест „Волимо те, Сатано”. Текст је требао бити формиран као „We love you Santa”, aли ето… деца су направила грешку… као случајно… Запањени део јавности по друштвеним мрежама шокирано је реаговао протестујући, то јест онако као што би реаговао сваки човек здравог ума на појам неодвојив од појма зла.
Наравно, на реакције јавности одмах су скочили тзв. „факт-чекери”, другим речима душебрижници који дају себи за право да проверавају истинитост изнетих информација на друштвеним мрежама, тврдећи како је у питању (добро знана) „теорија завере”. Први су се јавили они из агенције Ројтерс (Reuters Fact Check team), подижући глас како је реч „Satan” само шала и да деца убрзо увиђају грешку, формирајући жељену реч „Santa”.
Скоро свима је познато да се у савременој америчкој субваријанти енглеског језика (наметнутог целом свету као lingua franca, или други речима – језик робова) лик који се у српском именује Деда Мразом назива Санта (скраћено од Санта Клаус, тј. свети Никола, који је нека врста праобраза Деда Мраза, насталог за време владавине комунистичке антитеистички идеологије). И само скраћивање имена на Санта очигледно није случајно, већ има дубљи, симболички смисао. Још одавно, поједини људи скретали су пажњу да је у питању анаграм који садржи сублиминалну поруку. Спустимо за сада само ножне прсте у океан симболике којим су нас окружили… јер ко зна шта се крије на његовом дну.
Сублиминална порука представља информацију која се гледаоцу шаље испод прага његове свести, али ту информацију његова подсвест несумњиво региструје. Гледалац је прима, чува у подсвести и у складу са њом убудуће мења своје понашање или схватање на одређени начин. Постоји део научне јавности који негира тврдње о ефикасности сублиминалних порука, па чак и њихово постојање (називајући их „теоријом завере”), упркос огромном броју неспорних доказа. Доста таквих доказа пронађено је управо у цртаним филмовима продукције Дизни. Претпоставка да се у речи Santa крије сублиминална порука Satan може остати на нивоу сумње. Међутим, у реченом случају радио се о отворено, нескривено упућеној поруци гледаоцима, и то оним најмлађим. Како би се другим речима рекло: „више се и не крију”.
Уколико се ради о случајности, то јест да се у речи Santa заправо само простом променом места слова добија друга реч, потпуно другачијег смисла – Satan, онда се може рећи да се ради о некаквој случајности, која је у мору слова и речи свакако могућа. Међутим, уколико се узме у обзир да није у питању случајност, већ смишљени анаграм са сублиминалном поруком, долази се до сасвим других закључака.
Анаграм се, истина, другим речима зове „преметаљка”, јер су у односу на иницијалну реч слова испреметана. Међутим, у питању није просто преметање слова, већ облик загонетке, то јест шифровања, код ког се приликом премештања слова добија кључни смисао поруке коју шаље састављач загонетке. У анаграму мора постојати логичка веза поставке и решења, а у овом случају се мора укључити принцип више логике. Уколико је решење споменуте загонетке реч „Satan”, заиста се мора ставити прст на чело и запитати се: ко је њен састављач и шта му је циљ? У енглеском језику анаграмски се из речи Santa не може извести нити једна друга смислена реч. Треба имати у виду и то да реч Santa не постоји у енглеском језику, већ се за појам светитеља користи реч Saint. А Claus се, јасно, уопште и не помиње…
Пошто у реченој епизоди Дизнијеве серије анаграм добија решење које се јавно приказује, отварају се друга питања. Једно од битних било би: зашто се режисер сцене на такав начин обраћа најмлађој популацији? Какву врсту хумора он види у јавном пласирању оваквог појма које симболише отелотворење зла?
Немогуће је овај случај не повезати са пошасти која се појавила у нашој земљи не тако давно – празновање, тј. обележавање такозване Ноћи вештица. Овај американизовани обичај, визуелно накарадан и потпуно несвојствен традицији нашег народа, накалемљен је присилно преко медија. У специфичне (боље рећи наопаке) облике понашања и одевања гура се генерација најмлађих са поруком како је у питању само забава и ништа више од тога. О, не… ма какви… ту не постоји никаква симболика… то је само пука забава… ко се противи тај је заоста… – повикале би апологете одевања деце у вештице, вампире, зомбије и сличне застрашујуће аветињске појаве.
Данашња цивилизација доспела је у стање потпуног слепила за симболику, доведена је до потпуног одсуства симболичког мишљења. И то у време када су симболи свуда око нас, више него икада у историји човечанства. А симболи нису пуки лик и облик, већ начин визуелне комуникације са свесном поруком и циљем оног ко их поставља.
Борба за овај град на истоку Украјине је најжешћа битка од почетка рата! Више о томе прочитајте ОВДЕ.
Извор: webtribune.rs
