На представљању књиге, поред ауторке Оливере Јовановић, говорили су и Ненад Станојевић, књижевни критичар из Новог Сада и Јована Милованчевић, књижевна критичарка и новинарка Радио Београда 2. Разговор је водила Марија Радић, уредница српске књижевности у Вулкан издаваштву.
Радић је на самом почетку истакла да је роман Увек и само твоја роман о љубави и смрти и да се разликује од претходно објављених Оливериних романа по томе што се у његовом средишту не налазе историјска дешавања, већ интимни свет јунакиње која је испричала ову причу.
Јована Милованчевић одредила је нови роман Оливере Јовановић као модернистички. Истакла је да је обликован као конзистента целина, у којој је заступљена савршена наративна логика: „Овај роман је заснован на причању приче, и то је важно у контексту савремене књижевности управо зато што је прича изгубила своје место. Заменило ју је исповедање“. Као значајну одлику романа навела је и есејистичке пасаже. Потом се осврнула на језик и стил, истичући лепоту реченице и њену богату синтаксичку структуру.
Ненад Станојевић осврнуо се на досадашњи опус Оливере Јовановић и закључио да она заузима значајно место у савременој српској књижевности.
Упоређујући своју нову књигу са претходним: Време је људско талас на камену, Путник са лажним пасошем и Песма зовиног прута, Оливера Јовановић указала је да је роман Увек и само твоја писала у преломним животним тренуцима и да јој зато за писање није требало обимно истраживање које је предузимала за претходне романе. Овога пута, како је нагласила, истраживачку грађу је већ имала у себи.
„Није лако окренути огледало према оним деловима себе који ти се не допадају или са којима не желиш да се суочиш. Али, писање суштински јесте и бег и суочавање, а ја сам то веома интензивно проживела пишући ову књигу“, констатовала је ауторка.
У књизи Увек и само твоја Оливера Јовановић упознаје нас са јунакињама чије животне приче на први поглед изгледају тако да би могле бити приче свакога од нас. Бележећи појединости из живота својих јунакиња, она осликава њихове портрете, непрестано самеравајући снагу љубави наспрам онога што називамо усудом или судбином.
Више о књизи
У свачијем животу постоји неки издвојени тренутак када се човек промени.
Уколико бисте знали да је наслов ове књиге заправо посвета која је и данас утиснута на полеђини фотографије старог породичног албума, шта би била ваша прва помисао?
У новој књизи Оливере Јовановић упознаћемо се са јунакињама чије животне приче на први поглед изгледају тако да би могле бити приче свакога од нас. Међутим, убрзо ћемо се уверити у то да снага приче увек произилази из пера писца. Бележећи појединости из живота поменутих јунакиња, Оливера Јовановић осликава њихове портрете, непрестано самеравајући снагу љубави наспрам онога што називамо усудом или судбином.
Бриткост у приповедању, разбокорена реченица, преплитање фиктивног са документарним, интимног са општим, чине ову причу аутентичном. Она ће подстаћи читаоца да још једном преиспита сопствени однос према животу. Напослетку, она ће га навести на то да се запита да ли је глагол говорити пандан глаголу волети, што сугерише сâм наслов романа, али и следећа реченица: Говорити, чак и онда када се чини да је говор празан, говорити без престанка.
Како је појам љубави неодвојив од питања смисла живота, роман Увек и само твоја јесте, пре свега, прича о смислу.
Нова и претходне књиге Оливере Јовановић могу се пронаћи у књижарама Вулкан широм Србије и на сајту vulkani.rs.
Извор: Правда
