Овако став Мађарске, да упркос чињеници што је признала независност Косова 2008. неће подржати и његову апликацију за чланство у ЕУ, о чему је јавност известио државни врх Србије, коментарише Александар Митић из Института за међународну политику и привреду.
"Потез Мађарске пресудно је важан јер говори да констелација снага унутар ЕУ није на „подешавањима“ Приштине, те да не постоји никакав консензус којим би упркос спектакуларним најавама Аљбина Куртија, да ће 15. децембра званично поднети захтев за пријем ове квазидржаве у ЕУ, земље чланице подржале ову идеју", каже Митић.
Будимпешта уз Београд
Истовремено, овим поводом, председник Србије Александар Вучић упутио је појединачна писма лидерима пет земаља Европске уније - Грчке, Кипра, Словачке, Румуније и Шпаније, које не признају Косово.
"Мађарска је практично променила приступ питању даље легитимизације Косова у међународним организацијама, противећи се даљој процедури која би водила додељивању статуса кандидата тзв. Косова. Иако није у обавези, она је стала на страну Београда, што је у највећој мери резултат одличних веза Београда и Будимпеште", објашњава Митић.
Захтев није испод радара
Он оцењује као важан потез Београда да се обрати земљама непризнавачима да не дозволе да апликација Косова коју је представио Аљбин Курти прође испод радара и једним административним путем дође до Европске комисије након чега би се то питање практично решавало неким својим темпом.
Апликација не значи нужно да би Европска комисија и предложила да Косово добије статус кандидата али снажан отпор држава непризнавача је веома битан уколико се на састанку амбасадора буде разматрао конкретан захтев.
"Чешка мора, какав год да је тај документ, да га представи на састанку амбасадора ЕУ. Уколико на том састанку постоји супростављање непризнавача, па и Мађарске, то онемогућава наставак процедуре нормалним путем као што је био случај са Србијом, државама региона и осталим кандидатима", додаје он.
Србију ништа не обавезује
Веома важно је, оцењује Митић, радити на урушавању перцепције коју Аљбин Курти покушава да створи, а која подразумева решен статус Косова.
"Требало би стално понављати да то што су Приштина и косовски Албанци прогласили независност 2008. која је подржана од стране појединих или већине држава ЕУ апсолутно не обавезује нити Србију нити непризнаваче, а камоли остатак света. Као што знамо, постоје они који сматрају да је Косово и Метохија део Републике Србије", оцењује Митић.
Мађарска као замајац?
О томе, да ли би мађарски став могао бити замајац и за друге земље чланице које су признале независно Косово, Митић каже да унутар ЕУ не види у оваквим околностима неке велике промене, али да је сасвим довољно да постоји пет држава непризнавача плус Мађарска. Да су околности другачије могла би се очекивати промена курса још неких чланица ЕУ.
"Постоје јаке опозиционе снаге у једном броју држава које су чак у владајућим коалицијама, а које би, да су на власти, другачије поступиле. Видећемо шта ће се десити на председничким изборима у Чешкој који неће бити одлучујући за став према тзв. Косову али који могу да промене атмосферу. Један од председничких кандидата је и Андреј Бабиш, који се састао и са Орбаном и са Вучићем а који би можда био вољан да помогне Србији", наводи он.
Митић закључује да морамо бити задовољни мађарском одлуком и доследношћу непризнавача да остану чврсти у свом ставу, што је, како каже, и довољно и важно.
Извор: sputnikportal.rs
