- Када је реч о Латинској Америци, и ту ће хришћанство наставити да се развија, као и у Африци, те протестантизам у САД на простору од Тексаса до Делавара, односно у оном појасу, који се зове Библијски појас, где су људи и даље религиозни - наводи Раковић за Срну.
Дакле, напомиње он, атеизација Западне Европе и отпор према хришћанској вери уопште не значи да ће остатак света бити дехристијанизован.
- Запад и Западна Европа не могу више да одговоре на те изазове, али то не значи да други неће моћи да дају одговоре на положај и развој хришћанства у 21. веку - истиче Раковић.
Он сматра да, изгледа, нема никакве шансе да се као у неком ранијем виду та западна друштва у вјерском и хришћанском смислу обнове, јер су сада постхришћанска.
Раковић наглашава да муслимани немају никакаве везе с тим што је дошло до атеизације западних друштава у новије време и у драстичној мјери.
- Чак би било логичније да раст ислама у Западној Европи доведе и до раста хришћанства као вид неког одговора. Међутим, то се није догодило - наводи Раковић.
Док, с једне стране, западна друштва домаће становништво атеизују, с друге стране расте број муслимана.
- То је сад нови изазов и чекаћемо да видимо како ће да се расплете - истиче Раковић.
Док се Западна Европа атеизује, у Источној процват монаштва
Према његовим речима, има пуно различитих тумачења због чега је дошло до атеизације друштава у Западној Европи, док се хришћанство обновило у Источној Европи.
Када је реч о Западној Европи, напомиње Раковић, до атеизације је дошо због великог разочарења у Другом светском рату и рендова који су дошли после тог рата, јер становништво није могло да се помири са тим колико су хришћани убијали хришћане.
Он напомиње да до атеизације није дошло само код хришћана, него и код Јевреја, који су се такође питали због чега се догодило да нацисти и усташе тако успешно и бесомучно убијају јеврејску популацију.
Али, наглашава Раковић, код Јевреја је дошло до ревитализације и обнове вере, као што је то дошло и у Источној Европи, која је, након пада комунизма, обновила веру.
- Народ се освестио и вратио својој вери, култури и традицији. Тако да данас видимо процват монаштва у, рецимо, Србији, Русији, Румунији. У Грчкој је то било раније, јер није била комунистичка земља - наводи он за Срну.
С друге стране, истиче Раковић, на Западу се ништа од те обнове религиозности није догодило, нити је постојао тренд да се тако нешто догоди, него су се западна друштва све више атеизовала и наставила са тим трендом послије, а на неким просторима чак и пре, Другог светског рата.
Украјинци и Пољаци спашавају хришћанство у Западној Европи
Коментаришући информације да је попис у Великој Британији показао да је број хришћана пао испод 50 одсто, Раковић је рекао да су и Велика Британија и Немачка као одговор на то увезле по неколико стотина хиљада Пољака.
- Сада им посебно одговара ова ситуација око доласка украјинских избеглица, јер су западним друштвима потребни становници беле боје коже из неких од хришћанских култура, вредни и лепи. Све оно што им Украјинци доносе - истиче Раковић.
Он оцењује да сами западни Европљани више не могу, додуше као ни источни, да изврше репопулацију сопственог становништва биолошким путем, него се иде на то да се увози становништво из других делова Европе, а Украјинци им сада долазе као важан фактор који ће интегрисати усвоје друштво.
Што се тиче Србије, Раковић наводи да је попис показао да је у Србији више од 80 одсто православних хришћана, који су се тако изјаснили, односно више од 80 одсто религиозних људи.
Извор: СРНА
