Уз већ традиционалну америчку – „кока-кола” јелку, Београд ће ове године први пут добити и – руску. Како сазнајемо, ово је дар Русије главном граду Србије, а јелка ће, уз дрвене кућице у којима ће се продавати чај, традиционална руска храна и сувенири, вероватно бити постављена у Кнез Михаиловој улици. У Русији је иначе обичај да млади креатори дизајнирају јелке по трговима, а сада ће једна од њих красити и нашу престоницу. Руси Рождество славе до Светог Саве, тако да ће вероватно и код нас овај ексклузивни поклон потрајати до 27. јануара.
Божићни вашари већ су отворени на неколико локација у Београду, у плану је отварање још неколико, али истина је да се овај пре свега западни и католички обичај код нас никада није примио како је то, рецимо, у Бечу. Оно што јесте српски манир и због чега нам сваког децембра хрли пола региона јесте дочек Нове године на тргу, одлична храна и пиће и провод за незаборав, како у Београду, тако и у Новом Саду, Нишу…
На трговима је провод бесплатан, док су цене у ресторанима астрономске и крећу се и до 250 евра за „најлуђу ноћ”, зависно од менија, места у сали и реномеа певача и бенда. Рачуна се и на госте из иностранства, пре свега из окружења, па су тако процене да би на дочек 2023. у Ниш могло да дође 4.000 бугарских туриста. На госте из Румуније, Мађарске, Македоније и такође Бугарске рачуна и Нови Сад, који ће уз дневне журке, 31. увече организовати „мали Егзит”. Подаци ТОБ-а показују да ће у Београд похрлити ипак највише гостију из Републике Српске.
У Туристичкој организацији Београда кажу да српска престоница током читаве године бележи рекорде у броју долазака и ноћења туриста, али да праву „експлозију” очекују за предстојеће празнике.
Овај оптимизам темељи се на реалним статистичким подацима. Наиме, до октобра Београд је већ посетило више од милион гостију, што је дупло више него лане у истом периоду. Такође, остварено је 2,6 милиона ноћења, док су истом периоду 2021. туристи остварили 1,7 милиона ноћења.
– Наравно, највише гостију очекујемо из окружења. Укупан број посетилаца из региона у децембру 2021. и јануару 2022. јесте 34.637 и они су остварили 76.469 ноћења – наводи за „Политику” Ирена Алексић, заменик директора Туристичке организације Београда.
За првих 10 месеци ове године највише туриста је стигло из БиХ (50.225 људи који су остварили 90.962 ноћења) и Хрватске (39.472, 80.363 ноћења), потом из Црне Горе (33.931, 76.649 ноћења), Северне Македоније (32.447, 60.768 ноћења) и Словеније (31.462, 64.197 ноћења). Бројни су и Румуни (25.481) и Бугари (23.088).
Пошто су најбројнији туристи из Републике Српске, ТОБ је започео кампању и у Бањалуци, где се на бројним порталима и сити лајтовима приказују филмови о Београду и београдској зими, најављују бројни концерти и догађаји, укључујући и манифестацију „Улица отвореног срца”, који ће се одржавати како у центру нашег главног града, тако и у београдским општинама. Програм ће бити бесплатан, прилагођен различитим укусима и категоријама посетилаца и на најбољи могући начин осликаваће непоновљиви београдски дух.
На питање како је туризам у главном граду поднео удар короне, у ТОБ-у кажу да је Београд у том периоду успео да повећа број лежајева у хотелском и приватном смештају, а за празнике су сви пуни.
– Број лежајева у хотелском смештају прошле године је износио 15.370, а ове године Београд располаже са 27.906 кревета. Највише радује податак да је највише смештајних јединица у хотелима са четири звездице, што подиже квалитет смештаја у граду. Број категорисаног приватног смештаја је још већи – са 3.400 Београд сада има 4.500 категорисаних соба – истиче Алексићева.
Ако се изузму гости из региона, некадашње најбројније кинеске туристе, због оштрих правила о ковиду 19 у њиховој земљи, у последње време заменили су руски. Није занемарљив ни број Турака и Немаца.
Уз ограду да није позната структура (да ли су у питању туристи, избеглице или они који су дошли да раде), највише туриста је ипак из Русије, Турске и Немачке. Примера ради, за првих 10 месеци ове године Руса је било 67.124, који у остварили 320.380 ноћења. Из Турске је стигло 63.278 људи (202.998 ноћења), а из Немачке 52.405 (110.514 ноћења).
Како наглашавају у ТОБ-у, положај Београда је веома добар јер омогућује људима из Европе да лако дођу, што је веома важно, јер се авио-саобраћај још није опоравио ни од короне, а сада трпи губитке и због рата у Украјини и глобалне економске кризе.
Према водећим светским листовима и листи Светске туристичке организације, у Европи су се најбрже опоравили Београд и Истанбул, а осим луде забаве, како наводе, странцима још како има шта да понуди једна од најстаријих престоница на свету. Укратко – имамо све: ноћни живот за младе, породичне и културне садржаје, отворени град и гостољубиве људе. Још да је пара и мирне политичке ситуације, где би нам био крај.
Стајање за барским столом за сто евра
Како је Београд једна од водећих дестинација на мапи ноћног провода у Европи, очекивано су се угоститељи већ прилично добро припремили за дочек Нове године. Припремају се разне журке с најразличитијим музичким жанровима, широк је избор ресторана и хотела, ивент центара, клубова, сплавова, кафана, барова...
Колико је шаролика понуда – толико су и цене.
Најјефтинији испраћај старе и долазак нове године је у кафанама и клубовима, где се цена креће од 30 евра. У кафанама Скадарлије, где у цену дочека улазе домаће пиће, свечана вечера и музика, цена је од 120 евра.
Хотели и ексклузивни ресторани у којима наступају звучна имена домаће естраде одредили су за најлуђу ноћ цену од 70 евра па све до 250. По правилу, најјефтинија је резервација стајања за барским столом која у хотелима с више звездица изађе око 100 евра.
На сплавовима дочек може да се нађе за 30 евра и подразумева забаву уз музику, грицкалице и пиће добродошлице, али и за 120 и 150 евра.
Тамо где има хране, мени је прилично сличан и почиње класичним предјелом обогаћеним неким италијанским специјалитетом на наш начин, главно јело у виду разних врста ролованог или меса на жару и понегде додате рибе, десерт су по правилу ситни колачи или парче торте, пита или штрудла. Осим хране, места у сали и величине друштва, на цену јако утиче и пробирљивост гостију кад је пиће у питању, али – највише име певача и бенда.
Извор: Политика
