Пише: др Иван Пајовић
Многи на Западу су били убеђени да ће исцрпети Русију уколико јој ограниче зараду од међународне трговине. Показало се да Запад није успео промптно да се одрекне руских енергената, нафте и гаса, док највеће земље Истока већ увелико повећавају обим њиховог увоза. Многи аналитичари ослањали су се углавном на статистичке податке као што је висина руског БДП-а, који износи око 2 трилиона долара и по свом обиму на висини је осредњих земаља типа Бразила или Канаде. Очигледно су превидели, тј. потценили улогу Русије у структури светских тржишта. Није све у БДП-у.
Постоји више разлога зашто је руска економија тако жилава и отпорна. Први и најглавнији разлог су енергенти. Русија заузима једно од највиших места међу земљама света по производњи нафте и гаса, то јест по оба критеријума заузима друго место после САД. То је разлог велике зависности светског тржишта од руских енергоресурса. Потпуно елиминисање тако јаког играча на тржишту изазвало би огроман раст цена и велики дефицит ове стратешке робе.
Посебно треба нагласити зависност Европе од руског гаса, јер је до почетка сукоба она од њега зависила у висини од 40% укупног увоза. Иако се увоз гаса из Русије знатно смањио, Европа се њега потпуно може одрећи тек 2027. године, или се бар тако надају евробирократе. Последњих годину дана цена гаса у Европи перманентно је изнад 1000 долара за 1000 кубних метара. Ефекти санкција показали су се ограниченим, штавише учиниле су енергенте скупљим, што је у крајњем исходу довело до раста руских прихода од њих. У току шест месеци сукоба Русија је зарадила на енергентима 158 милијарди евра, чиме се у буџету нашло више новца него што је планирано. Иако је ово успех на кратак, евентуално средњи рок, он ипак омогућава Русији да се одржи на површини и испуњава буџетске обавезе.
Велики успех представља преоријентација Русије на друга тржишта. Док земље Запада уводе санкције, друге земље одржавају неутралност и почињу активније него до сад да тргују са Русијом. Према подацима Блумберга, до сада су највећу корист из тога извукле Кина, Индија и Турска, купујући енергенте по дисконтним ценама. Иако даје попуст на цену, Русија и даље остварује добит већу него раније. До лета ове године Индија је повећала увоз руског угља седам пута, а нафте чак 31 пут. Уз то, Русија и Индија су почеле међусобно да тргују националним валутама, што је Москва још одавно покушавала да оствари. Турска је такође лидер по питању трговинске размене са Русијом, чији је извоз у Русију порастао за 42%, а трговински обрт две земље се удвостручио. Са Кином је сличан случај: увоз из Русије у односу на прошлу годину нарастао је за 55%.
Са гасом ствар стоји другачије, јер Русија гас Европи испоручује углавном кроз гасоводе. Ипак, преоријентација других ресурса на источна тржишта омогућила је руској економији да остане одржива.
На пољу финансија са руске стране повучени су значајни потези. Уведена је строжа контрола над кретањем капитала и спроведена су ограничења у валутним пословима и изношењу новца из земље. Ови потези, уз мењање висине референтне каматне стопе према привредним потребама, учиниле су руску валуту, рубљу, јачом и стабилнијом, што су признали и западни аналитичари. Прогнозирана годишња инфлација рубље је 12%, што је нешто више у односу на амерички долар, за који је прогнозирано 8%. У сваком случају, никаквих 300, 400 или 500 рубаља за долар није се остварило на валутном тржишту, како су то мрачно прогнозирали неки западни експерти.
Што се тиче финансијске сфере, два пројекта су умногоме спасила руску економију и спречила колапс банкарског система. Први је СПФС (Система передачи финансовых сообщений), који је руски аналог SWIFT-у, блокираном на територији Русије. Други је систем плаћања МИР, који је одиграо најважнију улогу у стабилности после забране рада у Русији система плаћања VISA и MASTERCARD. Оба руска финансијска пројекта била су промптна реакција, већ на прве санкције, уведене 2014. године.
Иако су велике девизне резерве Русије на Западу остале замрзнуте, Русија располаже средствима Фонда националног благостања, која су износила око 200 милијарди долара до почетка сукоба у Украјини. Управо овај новац сада спасава Русију и њиме се по потреби покривају дефицити буџета који се појављују због повећаних војних и ратних расхода.
Напокон, ваљда се разуме да су санкције компромисна ствар, пре свега ако се имају у виду нафта и гас, јер се Запад од њих није могао тек тако одрећи. Са руским титаном није лако изаћи на крај.
УКРАЈИНЦИ УХВАЋЕНИ НЕСПРЕМНИ Борци ДНР кренули у муњевит напад (ВИДЕО)
Извор: Правда
