Пише: Џевад Галијашевић
Косово је, поново простор великог народног страдања: на барикадама се налази народ који нема избора, да чека џелата или да покуша скренути пажњу на чињеницу да је његов опстанак доведен у питање. Иако постоје различита разумијевања вањске међународне улоге у овој креираној кризи ипак постоји општа сагласност да сви проблеми долазе са Запада и да тај „Политички Запад“ сада довршава процес који води више од два вијека а који је, више пута ескалирао, у свјетским ратовима, распаду Југославије, бомбардовању Србије и Црне Горе и мартовскоим погрому 2004.године. Смјер Западне политике се никада није мијењао и увијек је тежио одвајању Косова од Србије.
Данас тим процесима управља несумњиви лидер Западног свијета; САД, чије међународно присуство и дјеловање представља, несскривену у историји највећу, глобалну деструкцију међународног права и рушење мира и стабилности, на свакој тачки земаљске кугле на коју је стигла својим парадржавним, паравојним, парафинансијским и пара-медијским, пропагандним структурама. То је држава која у овом вијеку неће постати пријатељ Србији и њено зауздавање се не може извршити великим ријечима са званичних мјеста јер те велике ријечи не прате и велике дипломатске акције. Док Косово гори у пламену албанске мржње и америчке геополитичке деструкције, најважнији политичар Србије покушава смањити зависност Србије од Руских енергената преговарајући са Норвешком, Хрватском и Азербејџаном на плану диверсификације осмишљене у западним центрима моћи.
Помоћ у одбрани Косова, Србија не тражи, ни од Русије ни Кине, да им „непријатељи“ не замјере што зпве у помоћ пријатеље. У таквим усамљеним акцијама државне политике, избјегава сее суочавање са истином о стварном нбепријатељу, у заваравању и себе и других о значају оваквих акција и „Србије на Западу“, губи се Косово.
Док се ватре будућег „ограниченог али крвавог сукоба“, на Косову пале, јавља се дилема: да ли је Курти потпуно подивљао, или се дешава оно што сви виде али мало тко је спреман признати. То што се дешава данас на Косову, нескривени је дио америчке политике на Балкану и анеричког односа према Србији иако је сигурно повезано са судбином цјелог Српског народа: и у Црној Гори, Републици Српској и цјелој БиХ.
Косово је било и остало амерички пројект и америчка војна база а ипак постоје, два потпуно погрешна приступа у тумачењу и ове, нове кризе.
Прво: потпуно погрешно је мислити, да је Аљбин Курти, „прворођени терориста“, снажни албански лидер, који има храбрости да хапси Србе кад хоће; да проводи терор и пријети крвавим расплетом приликом уклањања барикада. То погрешно увјерење агресивно сугерише да Курти лично затвара границу и окупира Газиводе; а да лидери Европске уније то пасивно посматрају те да иза те врсте подршке стоји Њемачка (друга заблуда); да све то раде проклете Швабе, и да је доказ, то што Куртијеве мјере, награђују безвизним режимом и подржављењем Косова.
Не постоји дилема да је Њемачка нација и држава опсједнута мржњом против Српског народа: и због пораза у два свјетска рата и због начина на који су стварали и обнављали Југославију, као највећу препреку националном интересу Њемачке, стратегији продора на Исток и економско политичкој вези Берлин-Истанбул-Багдад. Зато се утркују, и најгласније пријете, галаме и хистеришу против Србије. Зато се гурају у први ред, да подрже сваку акцију насуиља или понижавања Срба. Али, Њемачка је бијесни пас без зуба и Њемачку ту нико не пита ништа друго, осим како може допринети да се америчка воља и пројекат „Косово држава“, реализује што прије, како не би висио над главом Запада, као Дамоклов мач, кад год се помене међународно право и терироријални интегритет Украјине док се цјели Запад труди да свој ангажман представи као високо моралан чин. Стварни агресор на Србију преко Косова су Сједињене Америчке Државе, а то значи и НАТО, Велика Британија и ЕУ; и Њемачка и Француска; отприлике тим редослиједом. Истовремено гурајући се на чело тог антисрпског покрета на Западу, Њемачка, жели код својих ЕУ-Бриселских сљедбеника очувати илузију њене важности по свим питањима уређења Европског континента и одржати привид властите улоге у настанку и постојању Европске Уније. Њемачка је војни и геолополитички пацов који само грицка сир, који Американци, као мамац стављају пред њу. Та држава је данас држава кукавичке политике и која све институционалне механизме користи да и Њемачка нација коначно постане кукавичка нација и да јој никада више не падне на памет, да напада Велику Британију или Сједињене Америчке Државе.
А тек Курти, он је само локални џукац, заражен геополитичким бјеснилом англо-америчког интереса и политике, а то значи задужен да манифестује и усклади своје антисрпске нагоне са глобалном антируском оријентацијом и интересима САД. Сувише је Курти небитан да би у таквом пројекту бо сарадник или службеник запада, већ у тој агресији, он представља тек малог кловна задуженог за слање најпрљавијих пријетњи и подузимање разбојничких и терористичких мјера према српској сиротињи на Косову у складу са основним америчким циљевима. Што значи: разорити и поробити, што су Американци морали лично урадити са још 18. НАТО држава, затим конвертовати, американизирати, позападњачити и извршити пуну акултурацију као процесс који су Украјини успјели завршити за осам година а са Србима није ишло ни након Османских пет вјекова као ни након више од двије деценије послије разарања и окупације. Сада су на реду оштрије мјере а њих ће извршити човјек без икаквог војног и безбједносног искуства, чобвјек који је повезан са тероризмом али човјек без војске.
И војска на Косову је Америчка, без обзира да ли се звала КФОР или долазила из Бондстила а помоћи ће им Еулекс. Курти није лидер тог формата да може некажњено пљунути на Резолуцију 1244 а Бриселски споразум назвати „дјетињаријом“, док је Есцобар говорио о неприхватљивости доласка Војске Србије на Косово а из геополитички и војно импотентне Њемачке са званичног мјеста, гласно поручивали у медијима, како је „захтијев Србје апсурдан“. Не само, да је Бриселски споразум, у својој основи велика политичка превара Европске уније, учињена према Србији него су сви споразуми, које је Запад икада потписао са Србијом били обична превара. Па и како су је Њемци титулирали, „апсурдна Резолуција СБ УН 1244.“ као и сви други споразуми које неморални Запад, потписивао крвавих руку, са Србјом. Али и са другим земљама: Дејтонски споразум и Мински споразуми, такођер су „прљава куповина времена“ како је то Ангела Меркел признала. Али није Ангела Меркел планирала куповати вријеме лажним споразумима него су то радиле Америчке газде које због тога нису ни учествовале у овим преговорима. Мински споразуми су поред свега били и Њемачко-Француски рачун без крчмара, који Њемачка не смије признати, него се лажним признањем прикључити бојкоту тих споразума.
А тај мали прљави рат у најави, који долази од Куртија и пријетњу крвавим расплетом, Семјуел Хантингтон би назвао „Сукоб цивилизација“, наивно мислећи и тумачећи, како се, ето, и на Косову, због неуређене границе сукобљавају Исламска цивилизација и Хришћанска. У ту подјелу, ту превару, многи су повјеровали,али Курти је Амерички радикал а не Исламски. То што он ради и сви ти Приштински па и Сарајевски кругови, никакве везе са Исламом нема али има везе са британским, вјерским пројектом, новог концепта и интерпретације Ислама из 18. вијека, званог вехабизам а посебно са опет британским пројектом политичког радикализма, утемељеног 1928. године у Египту, познатом као „Муслиманска браћа“. А кад су ту Вехабизам и Муслиманска браћа, уз америчку логистику и филозофију ратовања под лажном заставом, свакако су ту и америчке организационе форме терористичких структура: Ал каида, ИСИЛ, Ал Нусра, ХТШ...
Ипак, поред евидентног и прикривеног америчког насиља на Косову, оно ће, са албанском доминантном улогом увијек бити само простор који није способан артикулисати амбицију да буде држава. Са постојећом политичком свијешћу, од Тачија, до Харадинаја и Куртија, Косово просто никада неће имати лидерство и елиту способну да артикулише било какву форму суверенитета, чак ни у односу на своје покровитеље; у односу на НАТО земље (САД, Велику Британију, Њемачку или Турску).
Албанци или Шиптари на Косову увијек су, кроз историју, подржавали окупаторе (Османско царство, Италију, Њемачку и НАТО) и зато никада нису страдали, чак су своју позицију користили да убијају, не само Србе као народ, него да убијају сваки траг српског народа на Косову, који открива колико дубоко и колико далек је српски идентитет и национални интерес укоријењен на том тлу. Албанских трагова, старих петнаестак вијекова нема ни у Албанији а камоли на Косову. Сви стари споменици, манастири и цркве свједоче да друге културе и другог идентитета, који кроз историју гради и Косово и Метохију осим Српског, није никада ни било. Зато, ће окупирано и силом одузето Косово, увијек бити у политичкој контрадикцији двије албанске тежње: да настави пркосити Србији као НАТО протекторат или да се припоји другој држави – Албанији и обнови, некадашњу фашистичку творевину, која у мислима и осјећањима живи као идеја Велике Албаније. И једна и друга могућност су привлачна албанским политичарима на Косову, јер одвајају Косово и Метохију од историјске, културне, вјерске и политичке матице – Србије. У овој фази главни циљ је „Косово без Срба“ који се по албанцима и американцима, има право, реализовати и силом. Овакво опредјељење албанских политичара и народне већине, представља,извор свих безбједносних проблема и креира такву политичку ситуацију у којој увијек, побјеђују они који нуде најгоре опције са становишта државног интегритета Србије и мира на том дјелу Балкана. Америчком вољом, сачуване су у Приштини старе, окоштале форме организованог криминала и терора, које постају економски систем финансирања лажне државности и изградње нових елита.
Ничим ометена производња и трговина дрогом те комуникација и сарадња са радикалним исламистичким елементима и терористичким организацијама у идућој години, представљаће још важнији стуб економског ослонца и албанских елита и цјеле заједнице.
Поготово сада, када је, након бруталних изјава великог економског инвеститора и пријатеља, Њемачке, дошао и „сиктер“ из Анкаре.
И Ердоганова „партнерска“ и „пријатељска“ Турска је поручила Србији, да је Косово национални интерес Републике Турске и да ће га, и убудуће, због тога, наоружавати околопно-механизованим средствима, офанзивним ракетним системима и провјереним „Бајрактарима“.
Шта је данас остало од тих великих дипломатских побиједа док се Срби на Косову мрцваре, хапсе и туку некажњено. Наше саосјећање са патњом прогоњеног народа не помаже, као што не помаже ни политика коју Власт у Србији наводно успјешно, води по питању Косова.
Више текстова Џевада Галијашевића прочитајте ОВДЕ.
Извор: Правда
