Напоре за повећање производње коче, пре свега, недостатак производних капацитета, али и проблеми у ланцу снабдевања, високи трошкови финансирања, па чак и еколошки прописи.
"Рат исцрпљивања између Русије и Украјине сада се претвара у трку за поновно наоружавање између Москве и европских чланица Северноатлантског савеза", наводи амерички лист.
Приликом посете Вашингтону, председник Украјине Владимир Зеленски указао је на недостатак муниције те земље у борби против Русије.
"Окупатори имају значајну предност у артиљерији. Имају предност у муницији. Имају много више пројектила и авиона", рекао је он у обраћању америчком Конгресу.
Најновији пакет америчке помоћи за Украјину, вредан скоро две милијарде долара, укључује антиракетни систем "патриот", међутим украјинске војне залихе зависе и од европских земаља, попут Немачке, које допуштају да њихова војна индустрија "атрофира" у мирнодопским временима, истиче "Волстрит џорнал".
Невероватна употреба муниције
У руско-украјинском рату муниција се троши у количини невиђеној од Другог светског рата. Снаге Кијева испаљују око 6.000 артиљеријских граната дневно и сада им понестају противавионски пројектили усред ваздушних напада Русије.
На врхунцу борби у Донбасу, Русија је за два дана искористила више муниције него што британска војска има у својим залихама, показује анализа британског истраживачког центра "Ројал Јунајтед Сервисес".
Ниједна држава у НАТО-у, поред Сједињених Држава, нема довољно залиха оружја за артиљеријски рат великих размера, нити има индустријске капацитете за стварање таквих резерви, рекао је Нико Ланге, бивши високи званичник немачког министарства одбране.
"То значи да НАТО не би могао да одбрани своју територију од великих противника ако би сада био нападнут", изјавио је он на Минхенској безбедносној конференцији.
Он је указао на то да су европске владе деценијама раскидале уговоре, те да су се компаније ослобађале производних линија и запослених.
Недовољни производни капацитети
Тренутни недостатак граната и пројектила у великој мери је последица промене војних доктрина чланица НАТО последњих деценија. Уместо да планирају копнене битке, попут оних у Другом светском рату, европске државе су се фокусирале на циљано ратовање против несофистицираних противника, навео је Мартен Брантцег, извршни директор "Намо АС", једног од највећих светских произвођача оружја.
"Неопходан нам је већи индустријски капацитет", рекао је он, чија је копманија у власништву влада Норвешке и Финске.
Украјина сваког месеца користи до 40.000 артиљеријских граната НАТО-а калибра 155 мм, док је целокупна годишња производња таквих пројектила у Европи око 300.000, рекао је Михал Стрнад, власник компаније "АС", која производи око 30 одсто такве муниције у Европи.
"Европски производни капацитети су крајње неадекватни", истакао је он и додао да би, чак и да рат стане преко ноћи, Европи било потребно до 15 година да обнови своје залихе тренутним стопама производње.
Британски министар одбране Бен Волас раније је саопштио да је 500 до 600 милиона фунти додато у буџет државе како би се почело са попуњавањем залиха муниције, а француски председник Емануел Макрон рекао је да рат у Украјини значи да Париз мора да повећа својне војне залихе, али и брзину производње.
Немачки канцелар Олаф Шолц признао је да та земља већ годинама не води паметну политику.
"Последњих деценија, донели смо погрешне одлуке када је у питању снабдевање муницијом", навео је он.
Иначе, Немачка тренутно не испуњава стандарде НАТО-а, пошто нема довољно муниције да издржи више од две недеље у случају рата, а према прописима Алијансе чланице треба да имају довољно муниције за најмање 30 дана борбе.
До тога је дошло зато што, упркос томе што је један од пет највећих извозника оружја у свету, Немачка нема велику индустрију оружја. Некада масовна производња, сада је сведена на мале капацитете.
Немачка треба да уложи 20 милијарди евра само да би испунила 30-дневне потребе НАТО-а за муницијом, навели су из Шолцовог кабинета. Међутим, званичници немачког министарства одбране навели су да је садашњим буџетом предвиђено само нешто више од милијарду евра за муницију до 2023. године.
Једна од препрека брзом поновном наоружавању је и недавно усвојен закон Европске уније којим је производња оружја проглашена неодрживом.
"Најбољи начин на који Европа може да подржи Украјину је да сада повећа производњу артиљеријских граната. То ће, уједно, бити и највеће питање следеће године", навео је Роб Ли, виши сарадник америчког Института за спољну политику.
Извор: РТ
