Извршни директор Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила Радош Ђуровић изјавио је да на северу Србије постоји само један камп који може да смести до 300 мигранта, а да за остале нема места.
- Због тога се ови људи сналазе и онда главну улогу играју кријумчари, који их доводе у те импровизоване кампове - рекао је Ђуровић.
Према његовим речима, ове године је 90.000 људи ушло у Србију, а највећи број ју је и напустио.
- Нисмо дошли до сценарија из 2015, али индикатори показују да полако долази већа ескалација. Имамо повећање броја људи из године у годину, сада је као 2016. Међу људима има доста избеглица, из Сирије, Авганистана, где су укинули женама право да иду у школу, спроводе јавна погубљења, то су разлози који мотивишу људе - казао је он.
Професорка Географског факултета, демограф Даница Шантић каже да економске миграције подстичу највећи број људи на пресељавање.
- И ови људи који транзитирају, прелазе хиљаде километара да дођу негде где мисле да ће бити боље. Има и оних који беже од рата, за које бисмо могли рећи да су избеглице, али док им се не реши статус они су мигранти. Међу њима има много лица која одлазе ка земљама ЕУ у потрази за послом - навела је Шантићева.
Како је казала, они обично имају између 25 и 30 година, радно су и фертилно способни, а у Авганистану и Пакистану продају све што имају или се задужују у банкама, па њихови рођаци отплаћују њихов пут по етапама.
- Они желе зато да оду у економски јаку земљу да би зарадили новац који би вратили за свој пут, а онда послали онима који су остали у земљи порекла - рекла је Шантић.
Помоћник директора полиције, пуковник Драган Васиљевић, истакао је да је формирана Радна група која бави имиграцијом и свакодневно спроводи активности, па је тако раније пронађена група од шездесетак миграната.
Васиљевић је рекао да се они сумњиче да су учествовали у каналима кријумчарења, а пронађене су две аутоматске пушке, 200 метака и наставак за тромбонску мину.
Он је навео да се у смештајним капацитетима Комесаријата за избеглице налази 4.590 лица.
Извор: Телеграф
