“Та поскупљења ће се уклопити у инфлацију која је за следећу годину пројектована на 11,3 одсто и цена струје ће бити далеко испод онога што видимо у Европи”, рекао је Мали.
Он је, одговарајући на питања новинара, негирао оцену Фискалног савета да смо презадужена земља.
“Србија није презадужена, јер је удео јавног дуга у БДП-у 55,1 одсто, што је испод нивоа Мастрихта од 60 процената и испод просека ЕУ који је 95 процената. Слажем се са подацима Фискалног савета, али се не слажем са закључцима”; рекао је министар финансија.
Мали је нагласио да се кредити које влада узима користе за инвестиције, а не за потрошњу, као 2008. године и да се стари кредити уредно враћају.
“До краја ове године имаћемо удео јавног дуга у БДП-у ће бити 55,5 одсто, па како смо онда презадужени? То је наша победа, с обзиром на сва улагања у сектор енергетике која смо имали ове године”, нагласио је Мали.
Међународни монетарни фонд од Србије тражи да цене струје и гаса, мимо најављеног поскупљења од 1. јануара 2023. године, подигне још три пута – 1. маја и 1. новембра следеће године, као и 1. маја 2024. године. То пише и у документу који је објавио ММФ, а односи се на двогодишњи стенд бај аранжман који је ММФ пре неколико дана одобрио Србији. Према наводима, увећање цене гаса у сваком кораку треба да буде минимум 10 одсто, а струје – такође по истој динамици у сваком наведеном кораку минимум за по осам процената.
Кроз новоодобрени стенд бај аранжман Међународни монетарни фонд је наменио Србији укупно 2,4 милијарде евра. Део тог новца Србија ће, према најави повући ове и следеће године, док ће се сума за 2024. годину сачувати ако се укаже потреба за коришћењем.
Извор: Танјуг
