Ненад Абрамовић је рођен 1968. године у Сиску, али је одрастао у Старом Селу гдје су његови родитељи имали имање. Средњу машинску школу је завршио у предргађу Викторовац, али се након редовног војног рока запослио у сисачкој "Жељезари", која је имала више хиљада радника.
Његов ђед је 1941. године одведен у хрватско-усташки концентрациони логор Јасеновац, одакле се никада није вратио. Парадокс је у томе што је Ненад добио од сисачког Матичног уреда документ 2018. године, у коме пише да му је ђед наводно нестао 1946. године, што је очигледан фалсификат, не само једног општинског службеника, већ је то дио система хрватске државе.
Средином осамдесетих година док је био у средњој школи, осјетио је први пут проблеме на националној основи. Већ 1990. године у СР Хрватској побјеђује на изборима Хрватска Демократска Заједница и Фрањо Туђман. Они су формирали власт и почели са чисткама у медијима, полицији, тужилаштву и правосуђу, јавним и комуналним службама... Све то је задесило и Сисак који је био једна од најважнијих геостратешких тачака авнојевске Хрватске.
Како Ненад Абрамовић јаводи у емисији Разбуђивање, уследила је Гебелсова пропаганда против србског становништва, а цијели Сисак, све главне улице су имале јавно истакнуте хрватске заставе са шаховницом. Требало је на директан начин показати Србима да су на туђој земљи.
У прољеће 1991. мноштво Хрвата је било наоружано и створене су паравојне формације ткз. Збор Народне Гарде, док је резервни састав МУП-а увећан чак 4-5 пута. Независност СР Хрватске од СФРЈ није долазила у питање, већ је проблем био како отјерати стотине хиљада Срба. То је и Туђман потврдио у свом говору на Јелачића плацу 1992. године.
У Сиску су злочиначки покер чинили четири особе: градноначелник Ђуро Бродарац, командант Специјалне полиције у Сиску Владимир Миланковић, син хрватског начелника Генералштаба Иван Бобетко, заповедник паравојне формације 'Вукови'Јадранко Грабић.
— Дневне Новине Правда (@NovinePravda) December 24, 2022
Већ од јуна 1991. по граду Сиску почиње да кружи бијели комби, без регистарских ознака. У њему су се налазили припадници хрватске паравојне јединице "Вукови", који су киднаповали мноштво Срба, како у кућама, тако и на радном мјесту. Абрамовић је навео неколико жртава: Породице Обрадовић, Трифкановић, Вила... дјевојка Љубица Солар, Бранко Дабић, Драган Рајшић...итд. Укупно је убијено преко 600 Срба за нешто више од годину дана. Иако постоје сумње да је та бројка убијених Срба цивила далеко већа.
Такође, Абрамовић је објаснио шта се дешавало у Цапрагу и околним селима 22. августа 1991. када су хрватске снаге напале неколико србских села и направиле масакр над цивилима.
Цијели рат на Банији Ненад Абрамовић је провео у Старом Селу. Ту је са својим комшијама провео четири године, али су опстајали и нису се жалили.
Августа 1995. године дошла је "Олуја", етничко чишћење и највећи оружани прогон након Другог свјетског рата. Скупа са преко 280.000 крајишких Срба Ненад се нашао у колони. Тако је стигао у СР Југославију. Већ годинама живи у Београду и води удружење "Завичај".
Извор: Правда
