Трговина се и даље обавља, чак и са западним земљама, док је с Кином, Индијом и Турском достигла рекордне износе у многим секторима.
Главни циљ одговора Запада на руску специјалну војну операцију у Донбасу било је да Русију искључи из светског финансијског система уз помоц́ санкција. Ипак, судец́и према последњим подацима, Русија и даље обавља трансакције са земљама Европске уније, а учвршц́ује и везе с другим партнерима који не осуђују њена дејства.
Аутор чланка као симбол издржљивости Москве наводи њен трговински баланс, који је достигао нове висине: салдо у марту, одмах после почетка специјалне војне операције, био је у плусу 36,6 милијарди долара, а потом се стабилизовао на нивоу приближном нивоу с краја 2021. године.
То је, како наводи аутор, у великој мери успело захваљујуц́и ценама сировина, пре свега гаса и нафте. Западне земље и даље нису потпуно одустале од руских испорука, па је у октобру ове године готово половина руског извоза енергената била намењена земљама Европске уније. Ако се рачунају испоруке гаса, нафте и угља, сума коју су земље Европске уније исплатиле Русији у периоду од марта до октобра износи 106 милијарди долара.
Притом је Русија знатно повец́ала извоз у Кину, Турску, а посебно у Индију, која је практично пет пута повец́ала куповину руских енергената. У новембру је Русија постала и главни извозник нафте у Индију.
Експерти упозоравају да такав тренд нец́е дуго трајати, јер се светска економија успорава, што значи да ц́е цене сировина током 2023. године падати. Земље у развоју ц́е куповати руску нафту по нижој цени, сматрају стручњаци.
Слична тенденција уочава се у Русији и када је реч о другим врстама робе. Извоз производа на Запад је знатно смањен: извоз у земље Европске уније смањен је за 62 одсто, у САД за 72 процента, а у Велику Британију за 99 одсто. Ипак, Кина и Индија су знатно повец́але куповину производа од Русије, а интересантна је и позиција Турске, која је и даље чланица НАТО-а, али није увела санкције Кремљу и повец́ава обим увоза из Русије.
Иста тенденција се уочава и када је реч о руском увозу. У прво време након почетка специјалне операције било је проблема, јер су се руске компаније суочиле с потешкоц́ама у плац́ању, прекидом рада иностраних компанија на руском тржишту и оштром девалвацијом рубље. Ипак, убрзо се руски увоз вратио на ниво на којем је био пре фебруара, а Европу је заменила Кина као главни испоручилац робе Москви.
Када су санккције постале конкретније, делимично су се обновили и неки видови делатности, тако да је у октобру 2022. године руски увоз из 34 главне земље био 14,2 милијарде долара, док је пре годину дана био 17,7 милијарди.
Стручњаци напомињу да то јесте пад, али да је далеко од критичног. „Ту је пре реч о престројавању руске трговине“, наводи економиста Агата Демаре.
Експерти закључују да санкције имају ефекта само у једној сфери, а то су технологије, како војне, тако и цивилне. У Русију се не извозе полупроводници који су неопходни за информационе технологије, због чега је она прешла на кинеске аналоге. Аутор текста, међутим, наводи да су они лошијег квалитета.
Санкције, такође, како напомиње аутор, ометају Русију у потрази за новим налазиштима енергената на Арктику, тако да оне, како закључује, „нису баш тако бескорисне“.
Eксперт открио тактику Суровикина: Лов на украјинску ПВО одбрану
Извор: Курир
