Руска специјална војна операција у Украјини преобликовала је међународни поредак и "поделила" свет на три табора: Један који предводе Сједињене Државе и НАТО, други на челу са Русијом и Кином и трећи, укљештен између ова два, неутрални, где земље раде у свом интересу, не бирају стране и не уводе санкције Москви иако се, махом, противе операцији, наводи "Нешенел интерест".
Многе од ових "неутралних" земаља су савезнице САД али нису непријатељи Русије или Кине, већ су свесне реалности глобалног "грабежа" за ресурсима, нарочито стога што је Русија највећа земља на свету са највећом количином кључних ресурса, а Кина је друга највећа економија света и поседује највише страних финансијских резерви на свету.
Због тога, пише "Нешенел интерест", неутрални воде политику која служи њиховим интересима и која се не преклапа увек са политиком САД. Како другачије објаснити одбијање Саудијске Арабије, Уједињених Арапских Емирата, Египта, Индије, Бразила, Јужне Африке, Аргентине или Индонезије да се приклоне Вашингтону, наводи лист.
Исто тако, ове земље нису одушевљене униполаризмом Америке после инвазије на Ирак 2003. Украјинска криза која је поделила свет и, заједно са универзалном перцепцијом да је америчка моћ у опадању после дебакла у Ираку и Авганистану, само је улила још више одлучности овим земљама да подрже мултиполарност и мултилатерализам, пише "Нешенел интерест".
Кина је ту избила као предводник подржавајући, с Русијом, међународне организације попут Шангајске организације за сарадњу (ШОС) - највеће политичке, економске и безбедносне организације на свету, и БРИКС-а, који служи као равнотежа економској, политичкој и безбедносној моћи Запада.
Обе организације желе да створе алтернативе западњачком Међународном монетарном фонду или Светској банци кроз институције попут Нове развојне банке. И обе организације привлаче све више нових чланица.
Кључно за све ово су покушаји да се ослаби амерички долар а тиме и глобални положај Сједињених Држава. Суштински, долар је "Ахилова пета" САД и многе земље, на челу са Кином и Русијом, све мање желе да користе долар као водећу валуту за трговину.
Долар данас јесте водећа светска валута. Његова глобална хегемонија датира од 1944. и Бретонвудског споразума када су четири савезничке земље договориле нови међународни монетарни систем везујући своје валуте за долар. Од тада, већина финансијских трансакција, међународни дуг, стране резерве и глобална трговина су у овој валути.
Међутим, од 2000. године Кина покушава да интернационализује јуан и та њихова иницијатива добила је "ветар у леђа" са ситуацијом у Украјини, санкцијама Русији али и изненадном посетом председавајуће Представничког дома Конгреса Ненси Пелоси Тајвану, што је уништило оно мало добре воље или поверења које је постојало између две суперсиле.
Многе земље које деле став Пекинга да је свет у турбулентном периоду, врло су заинтересоване да смање своју зависност од америчког долара као водеће трговинске и валуте за стране резерве.
На самиту БРИКС-а у јуну ова групација је истраживала развој нове међународне резервне валуте. У марту 2022. Евроазијска економска унија (коју чине Русија, Јерменија, Казахстан, Киргистан и Белорусија) постигла је договор о потреби развоја нове међународне валуте. Русија је већ учинила кинески јуан својом де факто резервном валутом. Иран је у августу објавио да је почео да користи своју валуту, ријал и руске рубље за трговину са Русијом.
УАЕ, који су издавали обвезнице у америчким доларима, почели су да издају обвезнице у својој валути, дирхаму. Египат је у августу најавио планове за издавање обвезница у кинеском јуану у вредности од више од 500 милиона долара. Штавише, Египат је обављао билатералне размене валута са Кином. У априлу 2022. године, Банка Израела је додала четири нове валуте (канадски долар, аустралијски долар, јапански јен и кинески јуан) својим фондовима. Израелске девизне резерве, које премашују 200 милијарди долара, традиционално се састоје од долара, евра и британских фунти.
Си, коме је приређен краљевски дочек, имао је јасну поруку: Украјинска криза је показала да свет пролази радикалну трансформацију и на Кини и арапским и другим земљама је да обликују нову еру солидарности, заједничког помагања, једнакости, инклузивности и бенефита.
Поента ове поруке је да Кина, за разлику од САД, неће диктирати, приморавати или утицати на политике арапских земаља, већ да ће њихови односи бити засновани на поштовању, једнакости, солидарности и без уплитања у унутрашња питања других. С тим на уму, више споразума вредних милијарде долара је потписано, и ако Саудијска Арабија замени петродолар петројуаном, доминација америчке валуте биће жестоко начета.
А ако се томе додају и упорни покушаји других земаља да се одвоје од долара, то ће бити лош знак како за америчку валуту, тако и за америчку економију.
Привлачност америчког долара делом лежи и у снази америчке геополитичке и економске моћи, али та моћ полако губи своју привлачност. Национални дуг САД премашио је невероватних 31 билион долара, а америчка моћ опада. Вашингтон своју спољну политику спроводи жмурећи, свесно игноришући показатеље да њихова моћ полако али сигурно опада.
Криза у Украјини, после дебакла у Ираку и Авганистану, само је ојачала глобални став да су мултиполарност и мултилатерализам бољи за свет. Поделом света у три кампа, украјинска криза коју форсира НАТО је гурнула неутрални камп ближе Кини и Русији зато што су те земље свесне огромних трошкова рата на социо-економском, политичком, војном, енергетскм, људском нивоу.
Истеривањем "правде" над Русијом, без обзира на последице, Вашингтон је отворио широм врата сопственој пропасти јер је охрабрио мултиполарност.
Због тога је могуће да ће јуан постати алтернатива америчком долару већ за неколико година, а не неколико деценија или векова, а то ће америчкој економији и позицији нанети ударац од кога Вашингтон неће моћи да се опорави, закључује "Нешенел интерест".
Руси разнели базу страних плаћеника у Бахмуту!
Извор: rt.rs
