Пише: Предраг Ћеранић
ГEНЕРАЛНИ секретар НАТО Јенс Столтенберг оптужио је Русију да користи зиму као ратно оружје.
Да ли је нешто ново да је зима била на страни Русије када су је нападали страни завојевачи, од Наполеона до Хитлера?
НАТО ће стога, нагласио је Столтенберг, обезбиједити 53 милиона долара Украјини за куповину опреме за електричну мрежу.
НАТО се и на овај начин декларисао као страна у сукобу, односно да је Украјина само ратиште (иако Столтенберг то упорно пориче).
Специјална војна операција одавно је прерасла у отворени војни сукоб у којем Русија „папучицу за гас“ јаче притишће.
На недавно одржаном НАТО самиту у Румунији, поред Украјине као најважније теме, разговарало се о пријему Шведске и Финске у НАТО, али се уједно НАТО бавио и Босном и Херцеговином. Наиме, Столтенберг је најавио јачање помоћи БиХ, Грузији и Молдавији, односно, како је истакао „партнерским земљама које се суочавају са руским притиском на различите начине“.
То сигурно подразумијева нове притиске на БиХ у смислу да се она инкорпорира у Алијансу. Помоћ о којој је генерални секретар НАТО-а Столтенберг говорио БиХ нити је потребна, нити је тај захтјев усаглашен у институцијама БиХ. Наиме, општепознато је да је искључиво Предсједништво БиХ адекватна адреса за спољну политику.
За тако важну одлуку, као што је пријем у НАТО, неопходан је пристанак сва три члана Предсједништва БиХ, односно оба ентитета, а Милорад Додик је као српски члан Предсједништва у више наврата истицао да се противи уласку БиХ у НАТО, и наводио врло аргументоване разлоге.
Уједно, на такав став званичнике Српске обавезује и Декларација Народне скупштине.
То што је Бисера Турковић, у својству министра спољних послова присуствовала НАТО самиту не значи пуно, јер њене ставове треба схватити као приватне, с обзиром да нису усаглашени с Предсједништвом БиХ.
Да приватне ставове представи као државну политику – Турковићевој и није први пут.
О свему томе је Милорад Додик као српски члан Предсједништва БиХ раније говорио, а није тешко претпоставити да ни новоизабрани српски члан Предсједништва, госпођа Цвијановић, неће имати другачији став о НАТО. Стране војне снаге у БиХ већ су присутне кроз мисију Алтеа као Еуфор, чији је продужетак мандата у Савјету безбједности УН усаглашен на годину дана, што српска страна није оспоравала.
Коме онда НАТО жели помоћи, БиХ или себи?
Наиме, НАТО је захваћен дезинтеграционим процесима, има проблеме у властитом дворишту и настоји да скрене пажњу са њих. То се најбоље види из противљења Турске и Мађарске пријему Финске и Шведске у НАТО.
Услови које је Ердоган поставио нису испуњени, наведене земље не желе изручити „гуленисте“, што значи да Ердоганов вето остаје на снази.
Беспредметни су наводи да је разлог помоћи коју НАТО жели пружити БиХ сузбијање „малигног руског утицаја“.
У Босни и Херцеговини нема руских војника, нити у МУП-у Српске руских инструктора. Једноставно, у БиХ не постоји ништа што би могло да забрине НАТО као неки вид „руске пријетње“. У чему је онда ствар?
Срби воле Русију и Русе, као што Русија воли Србе. А то је ствар емоција и вишевјековне повезаности народа сродне културе и језика, исте вјере.
Колико год „помагао БиХ“ – НАТО не може промијенити емоције Срба, једноставно не може убити Русе у Србима.
Уосталом, како то НАТО мисли помоћи БиХ?
Достављањем оружја Оружаним снагама, јачањем контигента ЕУФОР-а или просто уласком својих трупа у земљу без одлуке Савјета безбједности УН?
Не. НАТО ће водити информационе операције, веома забринут пуштањем у рад сајта RT и најавом телевизијског канала ове медијске куће на српском језику.
То значи да ће и интернет бити важно ратиште, погодно за преумљавање народа.
На конференцији под називом „Геополитика и савремене пријетње међународној безбједности: инструменти и механизми утицаја“, недавно одржаној у Москви у организацији Фонда Горчаков, с пажњом сам слушао Фарита Фарисова, предсједника татарске национално-културне аутономије Москве, који уједно обавља и функцију замјеника предсједника Савјета муфтија Русије. Фарисов је говорио о потреби за дигиталном имунизацијом, коју осјећају многи народи, и објаснио шта татарска заједница чини на том плану.
Ради се о одбрани од „западних вриједности“ и покушајима утицаја на јавно мњење кроз злоупотребу интернета.Навео је да је на татарском језику снимљено 15 анимираних филмова и направљено пет видео игрица са традиционалним и патриотским садржајем. „Радимо пуно са младима и стога наши нису емигрирали након 24. фебруара, и сваки позвани се одазвао мобилизацији“, истакао је он.
Русија ће издржати и овај рат добити. Али, хоћемо ли ми издржати у борби која ће потрајати?
Да бисмо очували Српску од обојених револуција и покушаја преумљења наше омладине, за нас нема важнијег посла од васпитања младих.
Крајње је вријеме да кроз образовни систем Република Српска предузме значајније кораке у том смјеру.
Извор: Све о Српској
