Пише: др Иван Пајовић
За руски државни и финансијски систем ова одлука ће представљати специфични стрес-тест у том смислу што ће све маске у руској политици и управљачкој елити морати дефинитивно да се збаце. Ко год се до овог момента претварао и играо скривене улоге у функцији западних интереса, то више неће моћи да ради, јер ће овај моменат представљати кључну тачку обрта курса Русије ка преузимању потпуног суверенитета и независности од западних утицаја.
Председнику Путину је вероватно годинама био потребан некакав значајан повод како би започео чишћење државног апарата од непоузданих и „неефикасних” прозападних либералних менаџера. Сада је за то ситуација веома погодна. Путину лако може бити јасно ко из државног апарата има способности да пређе на сасвим другачији модел рада, а ко не. Можда је уклањање Кудрина један од првих знакова времена које долази.
Уколико се тако догоди, у Русији ће започети дуго очекиване промене које би је дугорочно заштитиле од разних криза светског капитализма које се „увозе” са Запада. Руководство државе мораће да се престроји на ону диверсификацију економије о којој су се толико дуго водиле расправе у јавности још од почетка двехиљадитих, када су многи економски и привредни експерти инсистирали на развоју других грана привреде осим експлоатације природних богатстава. Тражењу излаза из ћорсокака у који Запад Русију покушава да сатера може помоћи искуство Совјетског Савеза, нарочито из тридесетих година двадесетог века. Излаз се види у широкој реиндустријализацији и модернизацији саобраћајно-транспортне и техничке инфраструктуре. То би била најважнија етапа у преображају Русије.
Кључни проблем данашње руске економије представља одсуство механизама унутрашњих инвестиција. Другим речима, досадашњим либералним моделом економије практично је забрањено стимулисање домаће производње под изговором инфлационих последица. Као резултат тога, руски бизнисмени нису могли доћи до повољних кредита за ангажовања ресурса и иницирање индустријске производње.
Русији је потребан снажан заокрет ка великом економском расту кога практично нема још од 2013. године. Земља као да стоји у месту скоро читаву деценију. Председник би морао да изврши „чистку” либералних кадрова власти на свим нивоима како би се могао извршити прелаз на нови економски модел после десетогодишњег застоја. Реченом процесу мора се дати снажна финансијска подршка у виду суверених инвестиција. Либерална елита противи се оваквој идеји и жели да све остане како је до сада било, то јест да се ништа не мења у односу на такозване западне партнере. Они би били сасвим задовољни да као до сада само примају препоруке (читај: наређења) од ММФ и за то добијају разне легалне и нелегалне личне бонусе.
За речену „Путинову перестројку” биће неопходно потпуно одстранити старе либералне функционере из државног и привредног апарата, а потом поставити на њихова места потпуно нове људе, сасвим другачијег економског погледа на свет и потпуно независне од страног утицаја.
Не би било никакво чудо када би под оваквим новим околностима тзв. либерална елита сама почела да напушта државне функције, али и да напушта земљу, одлазећи код својих наредбодаваца.
Стручњаци сасвим другачијих погледа у односу на либерале сматрају да Русија има људски (кадровски) потенцијал да замени тзв. либералну елиту. Међутим, поред тога постоји мишљење да је земљи потребан и снажан и ефикасан државни контролни апарат над функционерима и руководиоцима, какав до сада није постојао.
Од почетка санкционог рата уочено је да мере које примењује Запад не дају очекиване резултате. Мера започињања нафтног ембарга (или „нафтног рата”) може такође да донесе резултате које тзв. колективни Запад уопште не очекује, а то је потпуни економски преображај Русије и ослобођење од либертаријанских окова.
Остале текстове Ивана Пајовића читајте ОВДЕ.
Извор: Правда
