Али зато су се појавили снимци на којима се виде оштећени бомбардери дугог домета ТУ-22М3. Оштећени заправо нису авиони на аеродрому Енгелс него Дјагиљево код Рјазања, где је речено да је експлодирала цистерна за гориво. И јесте и том приликом оштећена су два бомбардера дугог домета.
Међутим, више од материјалне штете сви се баве са тим са чиме је напала Украјина. Било је приче да је у питању дрон, па ракета с обзиром на снимак који су забележиле сигурносне камере у Саратовској области пред сам пад на аеродром.
Увод у напад
Сви снимци били су начињени комерцијалним сателитом, где се види управо база Енгелс у Саратовској области. На стајанци били су усликани авиони авио цистерне Ил-78, затим стратешки бомбардери Ту-95МС, Ту-160, али и авиони спремни за полетање.
Говорило се да је спреман жестоки напад на Украјину, јачи него сви они који су изведени од 8.октобра 2022. Пар пута дизана је узбуна, а снимци базе, авиона и ракета кружили су друштвеним мрежама. А, онда шок. Појавио се прво снимак тренутка самог напада на базу, а онда још два.
Интересантно је оно што се чује, односно сам звук, као да је у питању крстарећи пројектил, а не дрон камиказа који достиже велику даљину. Иначе ако се погледа карта база Енгелс у Саратовској области удаљена је од Харковске у Украјини 709 км.
Остаје питање шта је то летело, а онда уследила јака детонација и бљесак.
Најближе исти и оном што се десило било је саопштење Министарства одбране Русије, које је навело да је напад извела Украјина са дроновима и да су погинуле три особе, а уништена два авиона.
„Ујутру 5. децембра Кијевски режим је покушао да млазним беспилотним летелицама совјетске производње изврши удар на војне аеродроме „Дјагилево” у Рјазањској области и „Енгелс” у Саратовској области. Украјинске беспилотне летелице које лете на малој висини пресреле су ПВО Ваздушно-космичке снаге Русије. Услед пада и експлозије фрагмената млазних дронова на руским аеродромима, на два авиона је лакше оштећена облога трупа. Три руска војна лица која су била на аеродрому смртно су рањена“, саопштило је Министарство одбране Русије.
Онда убрзо се јавио и ратни дописник Александар Коц који је навео да је напад на аеродром стратешке авијације Енгелс изведен, не са дроном него стратешком бесиплотном летелицом совјетске производње ТУ-141 Стриж која је прелетела растојање од 709 км и закуцала се у аеродромску писту.
Иначе ова беспилотна летелица позната је и српским читаоцима, јер се пре неколико месеци, односно у марту 2022 се закуцала, одсносно пала је у шири центар Загреба у близини Јарунског језера, када се обрушила уз детонацију на паркинг студенстског дома.
Било је ту свакаквих, бајки, басни, митова и легенди о томе ко је послао ову беспилотну летелицу, како је НАТО систем раног упозоравања отказао па је о томе говорио и хрватски министар одбране Марио Баножић, да је много тога „Војна тајна“.
Било како било очигледно је једно да Украјина ове бесиплотне летелице и даље чува за нападе на високовредне циљеве и да доста њих иако је оборено од стране руске ПВО и даље постоје, али се много мање користе.
Такође, овде ваља подсетити и да је мета напада био и аеродром у близни Рјазања где су лоцирани бомбардери дугог долета ТУ-22М3. Како се тврдило запалила се цистерна за гориво. Она на камиону или авио за сад није познато.
Стратешка авијација оружаних снага Руске Федерације као ваздушна компонента нуклеарне тријаде. После распада СССР-а 1998. стратешка авијација се преформирала у 37. ваздухопловну армију Врховне команде за стратешке намене. Од 1. децембра 2009 ради ефикасније и централизоване употребе стратешке авијације сврстани су у Команду даљне авијације у бази Енгелс у Саратовској области и представља оперативно стратешки састав оружаних снага Русије, потчињен команди Ратног ваздухопловства. Главну снагу стратешке авијације чини 64 авиона ТУ-95, 16 бомбардера Ту-16, 90 бомбардера дугог домета ТУ-22М3. Од 2007 године покренути су били летови и патролирања неутралним водама од севера Европе до Пацифика. Мисије које се и данас извршавају упркос рату у Украјини трају и данас од 10 до 22 сата на висинама од преко 10.000 м у групама два до четири авиона од Аталнтика, Северно-леденог до Тихог океана.
Иначе Министарство одбране Русије саопштило је да је троје погинуло, а два ратна ратна авиона су оштећена у украјинском нападу на две ваздушне базе у регионима удаљеним од руско-украјинске границе и да су гађане су дроновима.
„Украјински удар дроном на две руске ваздушне базе у областима Рјазањ и Саратов довео је до смрти три припадника војске и мањих оштећења на два авиона“, саопштило је у понедељак Министарство одбране Русије.
Концерн Туповљев који је познат по производњи стратегијских бомбардера направио је и стратегијску беспилотну летелицу „јастреб“ домета 3.800 км. У питању је извиђачка бесиплотна летелице. План Туповљева био је да се направи летелица која би изводила осматрачке летове на Западу, иза „Гвоздене завесе“ у дубини територије НАТО.
Верзија Ту-141 користи се за оперативно извиђање и лансирал се са посебне приколице ТОУ-141. Осим летелице и лансера постоји и транспортно возило ТЗМ-141, систем за контролу ТПУ-141 и станица yа обраду и дешифровање информација ПОД-3.
Бивша Совјетска армија имала је у свом наоружању чак 152 овакве летелице.
После распада СССР-а оне су остале у наоружању руске, али и украјинске војске, с том разликом, што су ову стратешку беспилотну летелицу Руси избацили из оперативне употребе пре скоро нешто више од 10 година.
Извор: Медији
