Чланакје објављен под насловом „Лекције из грађанског рата у САД показују зашто Украјина не може да победи“ (Lessons From the U.S. Civil War Show Why Ukraine Can’t Win).
Чланак преносимо интегрално:
Током првих година грађанског рата у Америци, председник Абрахам Линколн је ушао, како је и сам тада веровао, у ограничен сукоб против оних које је сматрао сународницима и са којима је тражио помирење. И тек након три године застоја непријатељстава обратио се генералу Гранту са захтевом да постигне безусловну предају непријатеља. Грант је, заузврат, дао carte blanche генералу Вилијаму Шерману да „натера Џорџију да поклекне“ и помогне да се рат доведе до одлучујућег крвавог краја“ – почетак и паралеле су већ интересантни.
„Председник Путин је сачекао само шест месеци пре него што је прешао са режима специјалне војне операције на режим пуног рата. Почетну офанзиву извеле су снаге од 150 хиљада војника и очекивао је брзу победу, након које би уследили преговори о кључним питањима за њега: руска контрола над Кримом, неутралност Украјине и аутономија руског становништва у Донбасу. .
Али погрешио је. Није рачунао на тврдоглави отпор Украјине, нити на масовну војну и економску интервенцију Запада.
Суочен са реалношћу, Путин је променио стратегију. Сада ће „ослободити свог генерала Шермана“ и „натерати Украјину да поклекне“.
Путин је не тако давно предао генералну команду над специјалном војном операцијом у Украјини генералу Сергеју Суровикину. Суровикин је из технолошки напредних Ваздушно-космичких снага, али се борио и „на земљи“ у Авганистану, Чеченији и Сирији, где је заслужан за спасавање Асадовог режима.
Генерал је отворено изјавио да више неће бити мира у војној операцији и почео је методично да уништава инфраструктуру Украјине високо прецизним ракетним нападима.
Војскама су потребне железнице, и као што је Шерман систематски уништавао водове снабдевања Атланте, тако Суровикин кида украјинске електричне мреже које снабдевају железнице. Украјински градови су уроњени у мрак и хладноћу, али се чини да се Суровикин слаже са генералом Шерманом да је „рат суровост и да се не може исправити“.
Русија је своју економију поставила на војни колосек, мобилисала и окупила стотине хиљада војних лица, и резервиста и добровољаца. Сви они ће се борити савременим руским оружјем и, упркос томе што пише западна штампа, нису нимало деморалисани.
Али Украјина је потпуно исцрпила своје арсенале и без војне помоћи са Запада, једноставно неће моћи да настави сукоб.
Како је прошле недеље рекао председник (америчког) Здруженог генералштаба генерал Марк Мили: „Украјина је учинила све што је могла'’.
Чим се украјински чернозем добро заледи, Руси ће започети масовну офанзиву. Они су, наиме, већ почели, ако се погледа важно транспортно чвориште – град Бахмут (рус. Артјомовск), који је у овом рату постао нешто попут Вердена.
Верујемо да ће Бахмут ускоро пасти, а ако Запад не настави да снабдева Украјину, предвиђамо да ће Русија до следећег лета вратити Харков, Херсон и преостали део Донбаса под своју контролу.
О стању на фронту у Донбасу прочитајте ОВДЕ.
Извор: Правда
