Пише: Др Стеван Гајић, политиколог
Наравно да је пад владе Здравка Кривокапића катастрофалан за народ и неугодан за Српску православну цркву у Црној Гори, али, ако је за утеху, ни тренутни победници нису победу извојевали славно. Напротив, све делује прилично јадно и суштински нестабилно. Кад је већ тако како јесте, мислим да би бар требало извући одређене поуке из искуства прве пост ДПС владе у Црној Гори.
Под чизмом НАТО картела
Ништа Кривокапићу у смиривању вечито гладне НАТО зверине (да парафразирам најпостмодернијег писца међу југословенским политичарима) није помогла ни смена министра Владимира Лепосавића уз гласове ДПС, ни непотписивање уговора са СПЦ, нити одустајање од пописа становништва који би потврдио оно што је потпуно смешно и апсурдно доказивати: српски и православни карактер Црне Горе. Међутим, у инверзној клоновновској политичкој култури целог југословенског простора, посебно видљивој у његовим највазалнијим назови државама и територијама а то су поред Црне Горе, БиХ, АП Космет и Северна FYROM, све је апсурдно, па стога и очигледне ствари треба доказивати. Литије су осветлиле насилан карактер дуге НАТО & нарко окупације и поробљеност велике већине народа Црне Горе, а размере и природу ове последње политичке преваре, у којој је, чини се, учествовала већина политичких актера, свако са својом улогом, тек ћемо видети.
Не пратим помно полицијске хронике, али ми је запала за око занимљива чињеница да пре Кривокапића, који је свима и сваком у Црној Гори, а и шире, нешто скривио, није било спектакуларних заплена дроге какве су се десиле за његова вакта. Једини познат случај догодио се у јуну 2018. када је у луци Бар заплењено 38 килограма кокаина. Иако је и то велика заплена, није ни близу оних из августа 2021 (тона и 400кг.) и у јануару 2022. (500кг.). Све се питам да ли ће тако бити када мањинска влада преузме узде власти. Нисам Љубиша Трговчевић, звезда Минимаксовизије из деведесетих година прошлог века, али нешто ми се јавља да би једна од важнији последица овог ванредног стања била да се нико неће сетити да тркељише „Волијеве” магацине са залихама јужног воћа. То заиста не би требало да чуди када на Балкану ред заводи особа са знаковитим презименом Ескобар.
Сукобљени зарад истог циља
Кривокапић је након низа киксева имао другу шансу а велики капитал стекао је после устоличења митрополита Јоаникија у Цетињском манастиру. Али га на жалост опет није искористио. Уместо да заиста, како је обећао, кроз недељу дана раскринка све актере неуспелог пуча а држава крене у одлучну борбу против пропалих пучиста, испало је да је „вук појео магарца“, и цела ствар је колоквијлно речено легла.
Трагикомична белведерска митологија, уз отужну патетику на митинзима после пропасти насилне смене власти, праћена је говорима пајаца које је немогуће исмејати јер су гротескнији од било каквог евентуалног покушаја ругања, само је показала колико је важно било устоличење митрополита Јоаникија баш у Цетиљском манастиру. Било је јасно једно, непријатељи српског народа и Цркве, у Црној Гори и у тзв. региону, то јест на југословенском простору, били су констернирани.
Оно на шта желим да скренем пажњу је занимљив феномен уочи самог устоличења. Тада су се актери, наизглед на супротним странама, залагали за исту ствар - за устоличење митрополита у Подгорици уместо у Цетињу. Анти Срби у Црној Гори су се за овај назови компромис залагали због тобожње великосрпске окупације, а ботови Александра Вучића са приватних телевизија у Београду су наводно из других побуда, говорили исту ствар са истим резултатом уз супротну аргументацију. Једни су се због наводне бриге за Цркву, а други због мржње према Цркви и Србима, залагали да се устоличење никако не догоди у Цетињском манастиру. Дакле, најжешћи србомрсци и тобожњи велики браниоци српства залагали су се за идентичну ствар. Треба бити или безадежно глуп или отровно покварен па не видети да се ради о нечему веома чудном.
Како јуче тако и данас. Пад Кривокапића уз бакљаду и песму славе усташоидни елементи у Цетињу јер је за њих професор Србин, док Вучићеви ботови, наравно из превелике бриге за кукавно српство угашено, не жале Кривокапићев пад јер је, како кажу, разочарао Србе. Аргументација није битна ако је резултат исти. Ове два лажно супротствљена наратива која воде истом исходу служила су само за скретања пажње како би се народ закрвио глођући подједнако лажну коску. Циљ је био исти - Кривокапић је морао пасти.
Покварени бакалин
И тренутно ванредно стање, у којем се Црна Гора нашла издајом Дритана Абазовића, свакако ће једном проћи. Главни наук за опозицију треба да буде да се калкулације, попуштање и страх од политичког Запада који долази више из деценијске медијске дресуре него из објективних разлога не исплате. У народу се развио стокхолмски синдром у односу на западне џелате на који ни многи политичари нису остали имуни. Па су им свима пуна уста „вредности” и „стандарда”.
После првих избора, а при стварању неке нове већине, не смеју се понављати исте грешке, треба напустити старе шеме, укључујући отужно застарели новоговор који је наметнуо окупатор, на исти начин на који је бајонетима Црној Гори наметнуо латинично писмо и нове речи, кроатизме, како лепо сведочи Милован Ђилас у Бесудној земљи. Иако може тако деловати, ово није ситница. У почетку беше реч, тако да и орвелосвски новоговор има функцију омеђавања мишљења, односно менталног поробљавања. Уместо тога, треба се подсетити Његошевих стихова: „Спуштавах се ја на ваше уже / умало се уже не претрже / отада смо виши пријатељи / у главу ми памет ућерасте”. Уз ово искуство, нема места за нове грешке. Милорад Додик је, поређења ради, буквално псовао Габријела Ескобара и сличне и прошао је знатно боље од Кривокапића – важна поука.
Данашње стање ће проћи а Абазовић неће више ништа политички представљати. Народ га је прозрео на сличан начин на који прозре бакалина на пијаци који муштерију једном може обманути да би нешто ушићарио, али таквим понашањем стиче репутацију ситног преваранта и дугорочно губи све муштерије. И док кажеш "формирање мањинске владе" доћи ће избори, на којима ће се упркос више него вероватној крађи, старом спорту ДПС, показати погубност Дританове калкулације и природа ће се вратити у равнотежу а Црна Гора и формално повратити свој демократски а самим тим и српски карактер.
Од сумрака до свитања
Што би монтипајтоновци рекли: „А сада нешто (наизглед) потпуно другачије“. У случају фијаска колективног Запада са Украјином, што уопште није неразумно очекивати, сви напори разних Ескобара, Лајчака и Пичова пашће у воду. Вероватно из жабље перспективе многих на Балкану то није јасно, али читава јавна и тајна мисија западних дипломата у различитим деловима Југославије последњих недеља, која је између осталог произвела и ову франкенштајновску мањинску комбинацију, искључиво се и догађала због страха политичког Запада од Русије која је од јануара 2022. озбиљно кренула у консолидацију своје интересне сфере. Такав развој догађаја имаће директне последице на нашем терену. Стога морам признати да је из ове перспективе Ђукановићевско-Белведерски страх заправо веома оправдан.
Све у свему, можда ситуација тренутно делује безизлазно, али народ се мора наоружати стрпљењем јер се на глобалном плану ствари убрзано мењају, а некомпромитовани (или, треба бити објективан, бар не претерано компромитовани) део политичког спектра у Црној Гори треба да буде паметан и да се добро спреми и прегрупише за дан после неминовног пада ове наказне конструкције наметнуте Црној Гори.
Извор: Етос
