Због ескалације сукоба са Русијом и Немцима је данас препоручено да напусте Украјину. "Ако сте тренутно у Украјини, проверите да ли је ваше присуство тамо неопходно. Ако није, напустите земљу у кратком року", саопштило је у суботу (12.02.) Министарство иностраних послова Немачке.
Слично упозорење је својим грађанима упутило више западних земаља укључујући САД, Велику Британију, Холандију, Данску, Јапан, Аустралију и Нови Зеланд.
Наставак телефонске дипломатије
Француски председник Емануел Макрон требало би да данас (субота) телефонира са руским предсеником Владимиром Путионом. Те планове потврдили су сви укључени. Макрон је у последње време више пута телефонирао са Путином, а у понедељак је био у Москви.
Вечерас ће са Путионом телефонски разговарати и председник САД Џозеф Бајден. Кремљ је рекао да је Вашингтон затражио састанак, док је Бела куц́а саопштила да је разговор предлог Русије. Бајден и Путин последњи пут су телефонски разговарали крајем децембра.
Начелници генералштаба САД и Русије, Марк Милеј и Валери Герасимов, у петак су такође обавили телефонски разговор. Америчко министарство одбране саопштило је да су теме тог разговора биле безбедносна питања, не дајући више детаља.
Руска амбасада одбацује упозорења САД о нападу
Руска амбасада у Вашингтону одбацила је америчка упозорења о нападу Русије на Украјину као неоснована. "Алармизам" се шири у Сједињеним Државама, а да нису достављени никакви докази који би поткрепили ове наводе, изјавио је у суботу руски амбасадор у Вашингтону Анатолиј Антонов, преноси дпа.
Изјаве у Вашингтону само су показале да су САД појачале своју "пропагандну кампању против наше земље", рекао је Антонов.
Сједињене Државе хоће да постигну да се у друштво стекне утисак да је агресија "неизбежна", рекао је Антонов. Људима се "баца песак у очи" некаквим подацима тајних служби, без навођења детаља. "Коментари политичара с тим увези, о инвазији Русије на Украјину током или после Олимпијаде нису поткрепљени никаквим доказима", рекао је дипломата.
У међувремену, и у коментарима САД се примећује да је опало поверење америчких грађана у такве изјаве, пише дпа.
Смањено особље руске амбасаде у Кијеву
Русија је повукла делове свог дипломатског особља из суседне Украјине. "Из страха од могуц́их провокација кијевског режима или других земаља, смањено је особље у руским мисијама", изјавила је у суботу портпаролка руског министарства спољних послова Марија Захарова. "С обзиром на значајан утицај који Вашингтон и Лондон имају на Кијев, закључујемо да су наше америчке и британске колеге свесне неких планираних акција у Украјини које би могле значајно да закомпликују безбедносну ситуацију", додала је Захарова, преноси афп.
У међувремену, Украјина је позвала своје грађане да остану мирни и не паниче. "Тренутно је кључно остати смирен и избегавати акције које изазивају панику", саопштило је украјинско Министарство спољних послова. Украјинске оружане снаге стално прате ситуацију и спремне су да одбију свако мешање у територијални интегритет и суверенитет земље", наводи се у саопштењу.
Неки амерички медији јавили су да би, према америчким проценама, руска инвазија могла да почне убрзо након завршетка разговора између немачког канцелара Олафа Шолца и руског председника Владимира Путина у уторак у Москви. Кијев је, с друге стране, увек покушавао да релативизује слична упозорења Вашингтона, пише афп.
Британија неће слати борбене трупе у Украјину
Велика Британија је поново потврдила да не жели да шаље борбене трупе у Украјину. Руски председник Владимир Путин и његове колеге би веома волели да могу да кажу да је њихова могуц́а акција последица западне агресије у Украјини, рекао је британски секретар за одбрану Џејмс Хијапи за Би-Би-Си у суботу. Зато је веома важно јасно рећи да Британија нец́ете играти "активну улогу у Украјини". Сви британски војници укључени у мисију обуке Украјинаца биц́е повучени касније овог викенда.
Видео конфереренција западаних лидера
Најважнији западни савезници су у петак поподне, на краткорочно заказаној видео конфренцији о украјинској кризи још једном нагласили одлучност да на могућу руску инвазију на Украјину реагују брзим и далекосежним санкцијама. Из кругова немачке владе потом је саопштено да су учесници конференције из Европске уније и НАТО ситуацију у Украјини оценили као "веома, веома озбиљну".
Сви дипломатски напори били су усмерени на покретање Москве на деескалацију. "Важно је спречити рат у Европи", рекао је након конференције портпарол немачке владе Штефен Хебештрајт.
Бела кућа је саопштила да је циљ консултација трансатлантских партнера координација дипломатије и одвраћање од сукоба, а у разговорима су учествовали председник САД Џозеф Биден, немачки канцелар Олаф Шолц, француски председник Емануел Макрон, британски премијер Борис Џонсон, председник Пољске Анџеј Дуда, председник Румуније Клаус Јоханис и генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг. Европску унију представљали су председница Комисије Урсула фон дер Лајен и председник Европског савета Шарл Мишел.
Џејк Саливан, саветник председника САД за националну безбеност, после разговора се обратио новинарима: "И даље видимо назнаке руске ескалације, укључујући нове трупе које стижу на украјинску границу". Међутим, како је истакао, он тиме није хтео да каже да је руски председник Владимир Путин већ донео одлуку о инвазији.
"Налазимо се у ситуацији у којој би сваког тренутка могла почети инвазија, уколико се Владимир Путин одлучи да је нареди", рекао је Салливан. То би се, рекао је, могло догодити и током одржавања Зимских олимпијских игара у Пекингу. Амерички државни секретар Ентони Блинкен раније је дао сличну изјаву.
Према информацијама магазина Шпигел, америчка тајна служба ЦИА и америчка војска обавестили су савезнике да, на основу нових сазнања, постоји бојазан да би до напада могло доћи следеће среде. Саливан није коментарисао ове обавештајне извештаје.
САД шаље додатне војнике у Пољску
Сједињене Државе премештају још око 3.000 војника из ваздушно-десантне дивизије из базе у америчкој држави Северна Каролина у Пољску. Секретар одбране Лојд Остин, како се наводи, наредио је то по налогу председника Бајдена. Међутим, амерички председник и други чланови владе у више наврата су јасно ставили до знања да амерички војници неће бити послати у Украјину.
У Европи су и у временима када није било кризе биле стациониране десетине хиљада америчких војника. Према подацима америчке војске, тренутно се у Европи налази више од 80.000 војника, укључујући око 35.000 у Немачкој.
Према западним изворима, Русија је последњих месеци на граници с Украјином преместила више од 100.000 војника. У Украјини, као и на Западу, то подстиче страх од великог руског напада на суседну земљу. Влада у Москви је одбацила тврдње о планирању напада и оптужила Запад да не поштује руске безбедносне интересе. Русија тражи обавезујућа уверавања о прекиду ширења НАТО-а на исток, посебно одрицање од укључивања Украјине у западни војни савез, што НАТО и САД одбацују.
Извор: DW
