Како је испричао извор близак Милошевићу из тог периода, Легија је одабран због способности стечених у Легији странаца, али и зато што се добро показао у акцијама у Хрватској и операцији "Паук" у бихаћком џепу годину дана раније.
На списку су се налазила имена Милошевићевих политичких противника, као што су Вук Драшковић, Зоран Ђинђић, Небојша Човић, одметнути полицајци који нису желели да раде по Слобином наређењу, али и личности из јавног живота које су се иступима замериле брачном пару Милошевић-Марковић.
Неки од њих су ликвидирани, махом из заседе и једним метком, што потврђује списак убистава у периоду од 1996. до 2000, а неки су успели да избегну метак.
Како је за Српски телеграф потврдио председник Српског покрета обнове Вук Драшковић, списак смрти правили су Милошевић и његова супруга.
- Био сам главна мета. Налози за ликвидације прослеђивани су шефу ДБ Радомиру Марковићу и Легији, а ескадрон за припрему убистава предводио је шеф београдског ресора ДБ Милан Радоњић. Три пута је покушано моје убиство: на ауто-путу од аеродрома, на Ибарској магистрали и у Будви. На Ибарској магистрали убијена су четворица челника СПО. И они су били на списку смрти. И Славко Ћурувија и Иван Стамболић и судија Небојша Симеуновић, многи још - рекао је Драшковић.
Он је нагласио да би данас сви у Србији морали да прихвате да је режим Слободана Милошевића био поредак државног тероризма.
- Нажалост, није тако. Многи поричу злочине, а неки траже и да се Милошевићу подигне споменик. Плашио сам се свакога дана за трајања тог поретка смрти. Ни данас нисам безбедан. Многима из Милошевићеве Удбе и сада сам мета - рекао је Драшковић.
На Слобином списку смрти налазио се и један од лидера ДОС Небојша Човић и то на месту број четири.
- Тај списак ми је после 5. октобра и промене власти показао начелник ДБ Раде Марковић и на њему сам видео своје име. Тај списак је касније уништен, као и сва документација коју је тада ДБ имао. Сећам се да су на том списку били Ђинђић, Коштуница готово сви лидери ДОС - рекао је Човић.
Он истиче да је начуо и пре 5. октобра да се прави нека листа за одстрел, а потврду је добио после петооктобарских промена.
- Знате како то иде, ви дођете на неку позицију, а они који су били на неким положајима ступе у контакт с вама и покушавају да се перу. Имајући у виду да је тај списак изашао из главе Мире Марковић, могуће је да је и раније било неких листа. То су њени викенд-ручкови, кад се сети да овај није добар или онај прави проблеме - додао је Човић, који не искључује могућност да су неки спискови за ликвидацију постојали и раније.
Нека од имена са списка за одстрел:
1. Вук Драшковић, председник СПО и трн у оку Милошевићу
2. Зоран Ђинђић, лидер опозиције и касније премијер Србије, убијен три године након свргавања с власти Милошевића, због чега Легија и робија
3. Влада Ковачевић Треф, бизнисмен и близак пријатељ Марка Милошевића, убијен 20. фебруара 1997. из заседе испред београдског Сава центра
4. Небојша Човић, један од лидера ДОС који је свргао Милошевића у протестима 5. октобра 2000.
5. Војислав Коштуница, лидер ДОС, победио Милошевића на изборима 2000.
6. Радован Стојчић Баџа, министар унутрашњих послова и начелник Ресора јавне безбедности МУП, убијен 10. априла 1997. у београдском ресторану "Мама мија"
7. Зоран Тодоровић Кундак, генерални секретар ЈУЛ, убијен 24. октобра 1997. на Новом Београду, испред седишта компаније "Беопетрол", чији је био директор
8. Велимир Илић, један од лидера ДОС и вођа Чачана у петооктобарској побуни 2000.
9. Милорад Влаховић, полицијски пуковник, помоћник начелника криминалистичке службе (УЗСК) СУП Београд, убијен 11. марта 1999. испред СЦ Кошутњак
9. Славко Ћурувија, власник листа Дневни телеграф и недељника Европљанин, убијен 11. априла 1999. испред свог стана у Светогорској улици
10. Павле Булатовић, савезни министар одбране, убијен 7. фебруара 2000. у ресторану Фудбалског клуба Рад
11. Жика Петровић, генерални директор "Јата", убијен 25. априла 2000. испред своје куће у Београду, а ликвидиран је из заседе
12. Иван Стамболић, политички ментор Милошевића, отет током трчања по Кошутњаку од Легијиног ЈСО и убијен у августу 2000.
Каран: Списак није постојао
Љубан Каран бивши оперативац КОС о овој теми каже:
- Што се тиче ликвидација, знамо колико људи је убијено и ко отприлике стоји иза тога, ти људи су у затвору. Та убиства су везана за криминалне групе, за које се претпоставља да су биле у некој вези с политиком и да су политичарима чинили услуге, што је још непроверено и недоказано. Ја сам био безбедњак у то време и тврдим да никакав списак за ликвидације није постојао. Постојала је стална тенденција из иностранства да се Слоби припишу политичка убиства да би се тадашњи режим третирао као злочиначки и где актуелна власт ликвидира политичке противнике. Имамо два примера тога - Славко Ћурувија и Иван Станболић, ја за друге не знам. А то је исувише мало што се тиче бројке ликвидација да би се то могло приписати неком систематском чишћењу политичких противника, као што се то, рецимо, радило у Чилеу.
Кристијан: Легија ми је показао листу
Постојање списка потврдио је и Кристијан Голубовић, који је крајем 1997. својим очима видео листу за одстрел и своје име на њој. Списак му је показао нико други до Легија, његов друг из детињства.
- Схватио сам да је ђаво однео шалу и ја сам, према Легијином савету, покупио ствари и отишао у Грчку. Легија ми је у једном стану показао списак имена за одстрел, међу којима има много имена оних који данас више нису међу живима. И моје име је било међу првих десет на тој листи. Добро се сећам шта ми је Легија тада рекао: "Имаш две солуције - да узмеш овај списак и себе обришеш и да учествујеш у нечему што је неминовно да ће се десити радили то ми или нека друга екипа или да с трудном женом покупиш ствари и одеш што даље одавде." Схватио сам поруку и отишао у Атину - рекао је Голубовић, који је у Грчкој, што на слободи, што по затворима, боравио до 2003, када су га грчке власти изручиле Србији.
Марић: Листа дошла и до Павковића
Новинар Миломир Марић, један од најбоље упућених у дешавања деведесетих година, није био изненађен Слобиним списком за ликвидацију.
- Појављивао се тај списак кога треба убити и, колико знам, он је дошао до Небојше Павковића. Њему је списак уочи 5. октобра донео један адвокат и на њему су била имена доста људи. Када је Милошевић пао после 5. октобра, Павковић је тај списак дао новим властима - рекао је Марић.
Он је истакао да је врло вероватно Слоба тај списак проследио Легији, али и да је знао и за неке спискове за ликвидацију и одраније.
- Постојао је и пре тога један списак који је Слоба показао Жики Миновићу, тадашњем директору Политике. Милошевић и Миновић су били велики пријатељи, али је у једном тренутку Слоба изгубио поверење у њега. Позвао је Миновића у неку тајну собу у свом кабинету и рекао му: "Жико, ово је списак кога треба убити. Ти си на том списку, ја сам једино тебе прецртао. Жао ми те је, доста смо хлеба појели заједно" - испричао је Марић.
Извор: Курир/Република
