Наводне стрепње грађана БиХ да политичка криза у земљи све више прераста у безбедносну, на шта је Бисера Турковић приликом састанка у Бриселу указала генералном секретару НАТО-а Јенсу Столтенбергу, куцање је на отворена врата Алијансе. У контексту питања проширења НАТО-а којем се РС изричито супротставља, ова порука, по мишљењу саговорника Спутњика, бачена је на плодно тло.
Алијанса вреба БиХ, Турковићева је препоручује
Две ствари су упадљиве, указује Александар Митић, научни сарадник Института за међународну политику и привреду.
Прво, непоштовање Резолуције Народне скупштине РС о војној неутралности, која је већ пет година на снази. И друга, која се тиче изјаве Бисере Турковић да је РС фактор који дестабилизује БиХ и Балкан, што се уклапа у матрицу по којој је српски фактор реметилачки и као такав мора бити притиснут од стране Запада, пре свега НАТО-а.
„Овакве поруке падају на плодно тло НАТО-а, где постоји жеља да се процес евроатлантских интеграција одблокира и да се убрза улазак БиХ у НАТО. Знамо да се већ годинама формира слика о српско-руској сарадњи као хибридној претњи за БиХ и Балкан и у том контексту се гледа и на сарадњу коју Милорад Додик има са Руском Федерацијом. Препрека плановима НАТО-а нису само ставови Додика, већ и других релевантних партнера у Бањалуци, а највише народа у РС.“
Верни НАТО савезници
Посета Бисере Турковић Бриселу апсолутно је ван Устава БиХ и ван њених надлежности, категоричан је Милан Тегелтија, правни саветник српског члана Председништва БиХ Милорада Додика. То је њен самостални наступ, сматра, који не презентује спољну политику БиХ, јер ту политику води Председништво БиХ које њој није дало ни налог ни сагласност за такве акције. По мишљењу Тегелтије, политичко Сарајево на овај начин причу око враћања надлежности РС покушава да стави у контекст борбе — за и против НАТО-а — при чему себе препоручује као верног савезника.
„Њихова намера је да заинтересују НАТО не би ли земље-чланице извршиле притисак на РС, у смислу одустајања од враћања надлежности, односно не би ли је дефинисале као непријатеља. Провидна и јасна игра која се непогрешиво уклапа у ширу слику континуираних притисака на РС.“
Борба за конститутивност
Поруке које Турковићева шаље представницима НАТО-а треба анализирати, сматра, у контексту процеса који се односи на Изборни закон, на којем ће се показати право лице бошњачке политике.
„Они не желе никакав договор. У овом тренутку се и Срби и Хрвати боре за конституивност, Хрвати за ону голу равноправност и чување статуса конституивности, а Срби да не би ушли у фазу у којој се тренутно налазе Хрвати. Овде није реч о бенигној ствари, јер прети могући бојкот избора од стране хрватских политичких странака окупљених у Хрватском народном сабору. Свакако ће ово додатно усложити односе у БиХ“, сматра Тегелтија, додајући да Сарајево сада помиње и четврти народ у БиХ, грађане који чине 95 одсто етничких Бошњака.
У целини, Запад, посебно онај њен англосаксонски део, потпуно је сврстан на страну бошњачког политичког руководства, закључује Тегелтија, оцењујући да је ова политичка симбиоза и довела до кризе у којој се БиХ тренутно налази.
Снажан консензус у РС по питању евроатлантских интеграција
Питање проширења НАТО-а и третирање оних актера који се томе супротстављају као фактора који дестабилизују безбедност у Европи, није новијег датума, али Митић у овом тренутку не очекује превише тога од стране НАТО-а, који је преокупиран ситуацијом у Украјини, на коју је усмерена сва политичка и војна пажња.
„Чини се да НАТО осим политичког притиска који долази кроз изјаве функционера, секретара али и држава-чланица, нема могућност да нешто више уради у овом тренутку, нити постоји намера да користи неке друге инструменте. Чини се да је постојећи притисак довољан и да ће се он систематски наставити у покушају НАТО-а да на све начине сломи отпор РС ка даљим евроатланстким интеграцијама.“
Ови притисци маневарски простор РС, сматра Митић, не чине мањим. Он, по његовом мишљењу, зависи искључиво од чврстине ставова РС по питању евроатлантских интеграција.
„По том питању у самој РС постоји снажан консензус. Наравно, важна је подршка Руске Федерације, као и подршка која долази из Народне Републике Кине, које се такође супротстављају ширењу НАТО-а, о чему је било речи приликом недавног сусрета Си Ђинпинга и Владимира Путина у Пекингу.“
Извор: rs.sputniknews.com
