На данашњој церемонији, званичници Маурицијуса пјевали су националну химну своје земље, а застава Маурицијуса у хоризонталним тракама црвене, плаве, жуте и зелене боје подигнута је на јарбол, преноси британски лист “Гардијан”.
“Ово је симболичан чин подизања заставе као што су Британци учинили толико пута да би успоставили колоније. Ми, међутим, враћамо оно што је одувијек било наше”, изјавио је Кунџул.
И премијер Маурицијуса Правинд Џугнаут је путем видео поруке поручио да ће обезбједити мудро управљање над архипелагом Чагос, односно његову поморску безбједност, очување морског окружења и заштиту људских права.
It’s morning on #Chagos, where the flag of Mauritius flies, proof that the rule of law is not only a dream pic.twitter.com/IbO1BhfIfh
— Philippe Sands (@philippesands) February 14, 2022
Он је у телефонској изјави за “Гардијан” рекао и да је ово веома емотиван тренутак за њега и историјски тренутак за Маурицијус јер је у могућности да подигне своју заставу на сопственој територији.
На питање шта ће се догодити ако британски званичници уклоне заставу Маурицијуса, Џугнаут је рекао да „не зна шта ће они урадити“.
„Уколико је уклоне, то ће бити њихова провокација и знак да се Велика Британија не придржава одлука међународних судова“, рекао је он.
Делегација Маурицијуса је после свечаног подизања заставе организовала и роштиљ-забаву за посетиоце који су дошли бродом.
Иначе, спор око ових острва траје деценијама и веома је деликатно безбедносно питање, јер је једино насељено острво у архипелагу заправо Дијего Гарсија, на ком се налази америчка војна база.
Чагос архипелаг био је у саставу Маурицијуса од 1903. до 1965. године. Тада га је тадашња влада самоуправне британске колоније Маурицијус продала Великој Британији која је на њему формирала Британску индијску океанску територију. Главни циљ формирања те територије био је да се омогући Сједињеним Америчким Државама да спроводе војне активности у региону.
Британска влада је због тога између 1968. и 1973. године иселила све становнике острва која припадају архипелагу и као „ненастањена“ их изнајмила америчкој војсци, која је само на Дијего Гарсији формирала стратешку базу.
Маурицијус је повео и правну битку за повратак архипелага Чагос под свој суверенитет, па су се обратили Уједињеним нацијама и Међународном суду правде.
У фебруару 2019, Међународни суд правде донео је необавезујућу пресуду према којој прелазак архипелага у администрацију Велике Британије 1965. године није био заснован на слободној вољи становника и да би, сходно томе, Британија требало да се одрекне суверенитета над њим. Британија је оспорила јурисдикцију суда да се бави тим питањем.
У мају 2019. године, Генерална скупштина УН усвојила је већином гласова резолуцију којом потврђује да је архипелаг Чагос „интегрални део територије Маурицијуса“.
У јануару прошле године, Међународни трибунал за поморско право УН потврдио је одлуку Међународног суда правде и наложио Великој Британији да преда архипелаг Маурицијусу.
Извор: Танјуг/rs.sputniknews.com
