Пише: др Иван Пајовић
НАТО пакт је формиран не против Русије, већ против СССР-а, што је важна чињеница, јер између те две земље постоји огромна и суштинска разлика. Удео СССР-а у светској економији чинио је око 20%, док је удео даншње Русије тек негде око 3%, САД чине 23,9% светске економије, а Кина 15,9%. Овај податак говори и о моћи војске, јер што је боља економија, моћнија је и армија. Скромни удео руске економије омогућава јој војску довољну за одбрану, али не и за офанзивне акције по целој Европи, препловљавање океана и заузимање Вашингтона. Русија не располаже савременим носачима авиона којима би могла да угрожава територију САД. Кинези их већ имају шест, а граде седми, док Американци располажу са једанаест. Нове хиперсоничне ракете типа „Циркон” су одличне, али скупе и требаће доста времена и новца да се руска морнарица њима опреми.
Због недостатка средстава тенкови „Армата”, авиони СУ-57 и друго ново наоружање које је већ развијено још није ступило у службу у већем броју. Русија има одличне конструкторе савременог наоружања, али могућности да се тим оружјем опреми војска су ограничене. Утицај имају и санкције САД, које ограничавају Русији продају оружја. Јер, што Русија више оружја прода, веће су и могућности да своју војску опреми.
САД не виде Русију као озбиљну опасност својој безбедности и озбиљног агресора. Уколико се одбаци пропаганда, јасно је да Русија нема намеру никога да напада. Војни буџет Русије десетинама пута је мањи од америчког и далеко мањи од укупног НАТО пакта. Он чини око 66 милијарди долара, док је амерички око 700 милијарди (са дискреционим фондовима чак виши од једног трилиона). Храброст и вештина ратовања, ма какви били, не могу парирати оваквој диспропорцији.
Према подацима ММФ-а, удео руске економије у светској до 2026. године опашће на 2.86%. То јасно говори да Русија у економској сфери дугорочно не представља конкуренцију Америци. Она има много озбиљнијег противника, Кину, која има експанзивни економски раст и реално угрожава САД. Кина има новца за носаче авиона и друго скупо оружје које може угрожавати безбедност Америке и њену светску хегемонију. Амерички проблем је расутост војних потенцијала по целом свету. Велики део налази се на Блиском Истоку, део усмерен ка Русији, а тек један део војне моћи налази се у азијско-тихоокеанском региону где се налази њен најопаснији противник. Русија, иако знатно слабија од САД и НАТО, способна је да им поквари стратегију концентрације на кинеском правцу.
Америка је у 2020. години продала оружја по целом свету у вредности од 175 милијарди долара, што је далеко мање од трошкова њене армије. Нови трошкови одлазе и на ново савезништво АУКУС са Великом Британијом и Аустралијом, које је очевидно усмерено на обуздавање Кине. Русија је свесна тих проблема и из тог разлога врши на Запад безбедносне притиске везане за проблем Украјине.
Питање је колико ће још Америка моћи да ограничава земље Европе да воде политику у сврху својих сопствених интереса. Када не би било ЕУ и НАТО пакта, европске земље понашале би се сасвим другачије него данас. Најбољи пример за то је понашање Мађарске. Премијер Виктор Орбан се није обазирао на јединствену позицију ЕУ, отпутовао је у Москву на сусрет са Владимиром Путином и договорио са њим билатералну сарадњу. Када би се тако понашале и друге земље, Северни ток 2 би већ одавно био пуштен у рад, санкције против Русије не би више постојале, а економски раст Европе се не би заустављао.
Са нестанком НАТО пакта Америка би изгубила велики део свог тржишта наоружања које присилно продаје својим „савезницима”, а заправо сателитима и вазалима. Када би се у рад пустио Северни ток 2, Америка не би могла на том тржишту продавати свој прескупи природни гас. Без свега тога не би јој се исплатило да троши стотине милијарди долара за своју војску у Европи. Када је формиран НАТО пакт, смисао се састојао у обуздавању СССР-а. Данас је смисао тог пакта да обуздава Европу од самосталности, а све у сврху америчког бизниса и војноиндустријског комплекса. Разум говори да је Америци у безбедносном смислу важније да развија пакт АУКУС и покуша да обузда ширење утицаја земље у највећем успону, а то је Кина.
Промене на светској сцени данас су веома динамичне и досадашња слика стварности врло брзо ће се променити.
Текст је писан искључиво за портал Правда, преношење је забрањено без сагласности редакције.
Остале текстове др Ивана Пајовића читајте ОВДЕ.
Извор: Правда
