Агенти терористичке организације деловали су у turskim насељима као што су Адана, Газиантеп, Санлиурфа, Кахраманмараш, Трабзон и друга.
Мрежа снабдевања
Велики извештај организације укључивао је податке о око 365 грађана чију су имовину у Турској власти замрзле у априлу 2021. због наводних веза са терористима. Студија MASAK-а је открила да је најмање 86 њих пословало са ИД.
Испоставило се да је један од ових људи бизнисмен Фајез Алфлати, који има турско-либанско држављанство и део је мреже снабдевања терориста. Истражитељи су открили да је 2015. примио преко 400.000 долара од милитаната преко компаније за трансфер новца са седиштем у Газиантепу. Овим новцем предузетник је купио велику серију упаљача за бомбе у Либану, а затим организовао испоруку овог производа у сиријску провинцију Рака.
Према извештају, Алфлати је редовно путовао у град Адану, који се налази у близини турско-сиријске границе. Више пута је илегално прелазио државну границу на подручју насеља Тел Абјад, да би потом прешао у Раку и Деир ез-Зор, где су се тада налазиле снаге Исламске државе. То му је омогућило да успостави пословне контакте са терористима и успостави руте за шверц робе која им је била потребна. Турска је коришћена као транзитна зона између Сирије и Либана, одакле је бизнисмен био родом.
Алфлати није био једини припадник ИД који је примио или пребацио новац групи преко турске територије. Међу неколико десетина личности наведених у извештају MASAK-а посебно се истиче Јусуф Елхасан, који је живео у црноморском граду Трабзону.
Испоставило се да је био укључен у читаву мрежу снабдевања терориста: новац који је дошао на његов рачун слао је присталицама групе у Анкари и Шанлиурфи. Већ одатле су их преносили разни агенти. На пример, Сиријац Али Елали, који је тражен због наводног чланства у Исламској држави, узео је средства од Санлиурфе и пребацио их компанији Ал-Хафиз која послује у Сирији.
Финансијска база терориста
Такве шеме преноса финансијских средстава настављене су до недавно. Међутим, када је ИД почела да губи своје позиције у Сирији, терористи су почели хитно да повлаче новац из земље, поново користећи Турску за то.
Ова средства група је користила како за слање у друге регионе у којима делују припадници Исламске државе, тако и за осигурање постојања "успаваних ћелија". На пример, трговац златом и јувелир Ахмед Елахмед ал-Харун, који поседује велики број радњи у Истанбулу, имао је високу позицију у финансијском систему ИД. Постао је оснивач Фонда солидарности за породице погинулих или рањених терориста у борби. Свој посао је користио као параван, а приход од њега је у потпуности ишао за потребе групе. Када су му власти потврде чланство у Исламској држави, Ал-Харун је ухапшен тек у децембру 2019. године.
Истовремено, сиријски извори, позивајући се на сведочења заробљених терориста, јављају да новац за терористе ИД и даље стиже у Сирију из Турске.
Није само новац у питању
Одбор за истрагу финансијских злочина је такође успео да докаже да је током ратних година Турска постала највећи извор војне опреме за терористе ИД: лучки град Мерсин заузео је централно место у ланцу снабдевања оружјем, различитом опремом, компонентама и беспилотним летелицама за терористе.
Најмање три локалне компаније купиле су опрему из Кине и пребациле је морем на територије под контролом радикалних исламиста. Истовремено, компаније и њихови власници који су се појавили у извештају MASAK-а и данас настављају да раде без икаквих ограничења.
Анкара није подржавала званични Дамаск током ратних година и противила се легитимној влади Сирије. И, на основу овог става, Турска се није активно супротстављала Исламској држави без ваљаног разлога за то.
Велика већина од тих 365 људи којима је одузета имовина због повезаности са терористима је санкционисана због контаката са Радничком партијом Курдистана (PKK). Турски председник Реџеп Тајип Ердоган користи ово питање да манипулише јавним мњењем, заоштрава унутрашњу ситуацију у циљу одржавања власти, али и као један од начина да потисне своје политичке конкуренте. ИД никада није била мета број један за турско руководство.
Истовремено, под стварном контролом Анкаре и њој лојалних илегалних оружаних група, још увек постоје огромна подручја Сирије у близини турске границе. Ово омогућава милитантима Сиријске националне армије (СНА) који се тамо налазе да се слободно снабдевају оружјем и новцем. Поред тога, турско руководство је више пута оптужено за везе са терористима Хајат Тахрир аш Шам (ХТШ).
Дакле, узимајући све наведено у обзир, активности мрежа подршке радикалним исламистима у Турској, о којима се извештава у извештају MASAK-а, нису изненађујуће.
Извор: Правда
