Али чак и да је блефирање, Путин може да сматра ове протекле недеље као свој успех. Он је установио да ниједна западна држава нема никакву жељу да реагује на отворену претњу по суверену државу војном акцијом. Он је такође успео у томе да покаже да се Запад не може ни договорити око тока санкција којима се прети уколико он направи потез. Никада није НАТО изгледао тако слабашан нити су западњачке владе тако подељене око проблема војне претње са истока
Путинове постављене војне позиције
Москва је сместила око 100 000 трупа на неколико војних положаја на своје границе са Украјином према западним обавештајним агенцијама.
Украјина није чланица НАТО иако је 2008.год држава заиста започела процес аплицирања за придруживање- и стога Члан 5 Устава Алијансе , да је напад на једну напад на све чланице , не може бити аутоматски покренут руском инвазијом. Стиже незнатна помоћ. Док су Британија и САД послале лагано оружје Украјини, Немачка прошле недеље је направила деградирајућу понуду од 5000 шлемова - као да би они нешто значили против напада од 130 000 руских трупа које су померене ближе украјинског граници. НАТО снаге у Пољској и балтичке државе су појачане, али не значајно.
Претња запада да удари на Русију економским санкцијама није оставила Путина да се тресе од страха. Џо Бајден изгледа да је сугерисао на конференцији за штампу у Белој Кући да би само инвазија пуног обима испровоцирала реакцију од САД - ефективно одобравајући дозволу да Русија окупира део Украјине. У међувремену, нови лидер Немачке Олаф Шолц (Olaf Scholz прим. прев.) се бори да упути Путину било какав начин застрашивања.
Претња да се одсече Русија од SWIFT банкарског система је 'отишла у бестрага', барем донекле због тога што Немачка треба неки начин да плаћа руски гас од које њена економија зависи. Немачка је даље ослабила своју позицију настављајући упорно са затварањем три нуклеарне електране, стога увећавајући ослоњеност државе на руску енергију
Шолц и Бајден нису могли ни да се договоре око тога шта да раде око Северног Тока 2, руско - немачког гасовода. Када су се две вође састале у Вашингтону ове недеље они су протраћили прилику да се представе као уједињени фронт суочени са руском агресијом. Гасовод - који заобилази - постојећу инфраструктуру преко Украјине - је сада потпун и очекује повезивање са Немачком. Бајден каже да неће бити повезана уколико Русија изврши инвазију на Украјину ; Шолц није изгледао баш тако сигуран. Немачка, попут остатка Европе, се нашла разоружана због својих климатских државних политика, које наивно игноришу геополитичке проблеме. Путин, који је изрекао старе, устајале примедбе око смањења карбонских емисија док и даље инвестирају у нафту и гас, засигурно не може ни да поверује колико је имао среће.
Путин је обелоданио Запад као теоријски конструкт - више као остатак историје него реалност садашњег тренутка. Прелазак Русије на капитализам - чак и на неефикасну клептоманијачку варијанту - је интегрисао и усложнио односе са својим суседима. Не постоје више два различита света , Исток и Запад. Уместо тога Русија има различите нивое ангажмана са појединим европским и северноамеричким државама
Путин је кажњен санкцијама због своје анексије Крима 2014. год, и поново након тровања агената у Селизбурију, Енглеска (прим прев Salisbury) . Па и поред тога, западњачки фудбалски тимови су се са пуно вере појавили на Светском Kупу у Русији 2018г, баш како су скијаши и клизачи у трупама отишли у Пекинг ове недеље за Xи-јеве Зимске Олимпијске игре, упркос протестима од стране западњачких влада око третмана народа Уигхура. Када западне земље чак не могу ни да бојкотују спортски догађај, шансе су да оне неће да одсеку трговину разних производа и услуга у погледу осталих економских санкција.
Док је Путин био кажњен због Крима, он је такође и награђен Минским Споразумом, преговарао је са Француском и Немачком, која гарантује степен аутономије за руско говорно подручје источне Украјине - тако да они можда постану de factо руски без посезања за тенковима.
Путинова награда за његов последњи чин непријатељства је био да се стави Европа у неки вид 'стокхолмског синдрома'. Запад је сада толико захвалан што није извршио инвазију на Украјину да може да му се укаже добродошлица назад у европско легло. Емануел Макрон је почео ту рехабилитацију састанком са Путином ове недеље - додуше на супротним странама врло дугачког ( преговарачког) стола.
Упркос њиховим тржишним реформама и популацији два пута већој од величине Британије, Русија остаје економски слаба. Поред своје нафте и гаса, њене индустрије не представљају велику конкуренцију за Запад ( целокупна руска економија је мања од економије Италије). Али Путин је показао да се руске војне силе још увек треба бојати и да он уме да игра добру дипломатску игру. Москва је 'откупила' Немачку, учинивши да та замисао уједињене Европе буде само вредна подсмеха. Нема силе која би спречила Путина да узме Украјину. Свет је то сада увидео. Путин може да оде у свом правцу показавши слабост Запада, и питајући се како да га експлоатише на неки будући начин.
NB # ставови аутора чланка нису нужно и ставови преводиоца. У наводима у овом чланку , питање отрованих руских агената у Селизберују је врло дискутабилно да ли је крив Владимир Путин и Русија . Преводилац овог чланка сумња у то. Такође , ми у Србији смо углавном свесни да је Путин само повратио Крим који им је неправично одузет а који им по природи ствари припада) И коментар на крају, не видим у чему Путин вреба прилику да у будућности експлоатише Запад и Европу, како жели да каже аутор чланка? Пре би се рекло да је то старо добро оптуживање од стране Запада за оно што управо они раде
Извор: Тhe Spectator/превод и адаптација angloworld translations
anglo.world.translations@gmail.com
