Увођење санкција Српској било би својеврсно признање РС, макар у негативном контексту, оцена је политиколога Милоша Шолаје, поводом најава да би европски шефови дипломатија на предстојећем Самиту Европске уније 21. фебруара наводно могли да расправљају о увођењу санкција једном од два ентитета у БиХ.
Агенција Ројтерс објавила је пре неки дан делове интерног документа ЕУ, по којем би Европска унија требало да размотри санкције Српској и да ускрати финансијску подршку „ако криза у тој балканској земљи настави да се погоршава”.
У документу, који је припремила служба за спољне послове ЕУ за министре спољних послова, а који шефовима дипломатија даје могућност да на самиту разговарају о БиХ, наводи се да би требало размотрити забрану путовања и замрзавање имовине званичника РС ако српски политичари наставе с покушајима да преузму надлежности с нивоа БиХ.
У том документу се наводи да би санкције могле бити проширене на „друге активности које представљају претњу држави”, иако би требало да остану као последње средство.
Јуче је Европски парламент усвојио амандман на годишњи извештај Одбора за спољне послове, у којем је, како су јавили медији, „осудио сецесионизам Додика” и позвао Европски савет да уведе санкције њему и његовим сарадницима, због „неуставних сецесионистичких мере власти Српске, чији је циљ успостављање упоредних институција у подручју медицине и медицинских производа, правосуђа, одбране, безбедности, опорезивања, чиме се подривају државне структуре у БиХ и ствара егзистенцијална претња њеном јединству и територијалној целовитости”.
Криза у БиХ је наступила након што је бивши супервизор Валентин Инцко наметнуо измене кривичног закона, што је изазвало незадовољство у РС и делимично повлачење из органа БиХ, јер српски представници одбијају да прихвате октроисана решења. Одлука Уставног суда БиХ којом је проблематизовано право РС да регулише својинске односе над шумама и пољопривредним земљиштем продубила је кризу и довела до одлуке Скупштине РС да суспендује сагласност Бањалуке на успостављање појединих институција на нивоу БиХ. Конкретно, РС је кренула у процес успостављања властите Агенције за лекове, а потом и Високог судског и тужилачког савета. Донета је и одлука да се имовина на територији РС коју користе јавне власти укњижи на општине и на тај ентитет.
Проблематизовање надлежности БиХ за одбрану и индиректне порезе засад је остављено по страни.
Због тих активности, које се у РС описују као „повратак на Устав БиХ”, који је извитоперен „антидејтонским одлукама” супервизора, што се у делу западних кругова схвата као једнострано подривање уставног поретка, Немачка је раније затражила увођење санкција Додику. Поједине земље у ЕУ, превасходно Мађарска, Словенија и Хрватска (која јуче није подржала амандман у Европском парламенту), противе се санкцијама. Америка је почетком године увела нове санкције Додику.
У Бањалуци су уверени да за увођење санкција не постоји консензус унутар ЕУ, а како објашњавају бољи познаваоци европских правила, за такву одлуку је неопходан консензус свих земаља. Додуше, поједине државе ЕУ тврде да је казне могуће изгласати и простом већином.
Како пишу „Независне”, ако ЕУ не успе да донесе одлуку о санкцијама, очекује се да ће то урадити појединачно око 20 земаља. Потпредседник Скупштине РС Милан Петковић сматра да би санкције којима би се забранила путовања вратило БиХ двадесет година уназад. Поводом најаве да ће за неколико дана у Бриселу на дневном реду бити расправа о ситуацији у БиХ, из Бањалуке је упућен документ европским институцијама у којем се наводи да Српска поштује Дејтонски споразум и правним процесом, кроз парламентарну процедуру, враћа надлежности које су јој дате Уставом.
У том документу се наводи да Српска делује поштујући територијални интегритет БиХ, уз посебну напомену да процес враћања надлежности није корак ка отцепљењу. Подсећа се да је Уставом БиХ предвиђено да сва овлашћења која нису изричито прописана институцијама БиХ припадају ентитетима, као и да се то односи и на правосудна питања, која су, изузев Уставног суда БиХ, у надлежности ентитета, што је констатовала и Међународна кризна група.
Српска у документу упућеном у Брисел поново апелује на потребу разговора унутар БиХ, те подсећа да Сарајево блокира било какву промену у области правосуђа.
Додик је пре неки дан изјавио да не зна да ли ће му ЕУ увести санкције, рекавши да би одлуком да се смањи финансирање пројеката Брисел „потписао самосталност РС”. Историчар Срђа Трифковић оценио је за београдске медије да Додику није остављена алтернатива у процесу враћања одузетих надлежности, јер је Српска већ деценијама изложена сталном одузимању уставних прерогатива.
Додик: Посланици ЕП показали да не знају шта се дешава
Српски члан Председништва БиХ Милорад Додик изјавио је да ставови Европског парламента о БиХ показују да европски парламентарци не знају шта се дешава у БиХ, да баратају погрешним информацијама и да се вероватно информишу из медија, који већ месец дана, сваког дана ексклузивно најављују рат у Украјини.
Додик је истакао да је Европски парламент демонстрирао такав недостатак демократичности да се он први пут озбиљно запитао да ли европске вредности уопште постоје. „Мени је отприлике суђено, а да ме нико ништа упитао није. Да нико није дошао у Републику Српску да види о чему је реч. И што је најгоре, нико од тих парламентараца који су дигли руку није погледао Устав БиХ, доступан на интернету, јер да јесте, нити би заузели ставове које су заузели, нити би се чуле квалификације које су се чуле”, рекао је Додик у изјави за Срну.
Додик се пита зар 504 озбиљна човека могу и помислити да се једна држава распада јер о њој критички говори један човек и да ли су озбиљни ако мисле да ће у БиХ процветати руже само ако уведу санкције било коме. „Уместо да су се потрудили да разговарају с нама, одлучили су се да разговарају о нама. У таквим условима јасно је да ни ставови парламента нису могли бити другачији. Уз све уважавање европских институција, не мислим да одустанем од легалних и легитимних политичких активности у одбрани Републике Српске”, јасан је Додик, преноси Танјуг.
Извор: Политика
