Пише: Џевад Галијашевић
У низу многих заблуда, друштвених ставова и политичке праксе, формулисане у „Најновијем а Старом Сарајеву“, обликованом у духу политичког Ислама и конфузних визија Алије Изетбеговића, постоји и она најважнија, а тиче се назови интелектуалног, пробосанског и патриотског, сарајевског погледа на идеју и сврху „Филџан државе“.
Неоосмански исламизам изгубљених душа сарајевских, перспективе настанка, самосталне а мале бошњачке државице, исламског резервата подјељеног на два дијела, увијек је успјевао измјерити само арима, хектарима и квадратним километрима њене површине. Иако би површином, таква држава била величине Црне Горе у коју се из Сарајева гледа са пажњом и симпатијама и коју нико не тумачи као „Ђукановићев филџанистан“.
Истина је међутим да без Срба и Хрвата, који би заједно са Бошњацима прихватили и градили заједничку државу, Бошњацима не остаје ништа осим тог филџанистана који би био гето за све будуће генерације муслимана у њој. Ма колика површина те државе била, без Срба и Хрвата као савезника, осуђена је на пропаст – она и Бошњаци у њој.
Пичови пичвајзи
У изјави за ББЦ, говорећи о ситуацији у БиХ, специјални изасланик владе Велике Британије, Стјуарт Пич, каже: „Велика Британија подржава дејтонски процес и Дејтонски споразум, подржава Високог представника Кристијана Шмита као и међународно присуство које је из њега проистекло а свакако и мисију Европске уније ЕУФОР која обезбјеђује стабилност“, истичући и то: „Не видим Београд као препреку ка стабилној БиХ“.
И све тако: бла, бла, бла… јер Запад је уморан од Босне.
Сличне изјаве прије тога дали су и Амерички специјалац Метју Палмер и холандска „специјалка“ Ангелина Ајхорст а за њимаи Вијеће за инплементацију мира, ОСЦЕ и сви други „бла-бла“ западни инструменти протектората у БиХ.
Узалуд су због ове чудно одмјерене реторике западних намјесника у баш озбиљној ситуацији, вриштали политичари и интелигенција „са сећије и скемлије“, екрана хаџи-Фаце ТВ и свих иних медија Бакировог, „Босанског халифата“.
Путем америчке Н! ТВ, Златко Хаџидедић је открио бошњачкој јавности, да је Кристијан Шмит дошао да уништи Босну и Херцеговину, да б на другој, муслиманској и босанској телевизији запретио Европској Унији: „Ако подијелите Босну и вас чека пакао етничких подјела“.
Затим је Харис Силајџић „открио народу“ да се спрема велика игра на штету Босне и да ће Република Српска бити дарована Србији, као компензација за Косово.
Огласио се и „добро обавјештени“ посланик у Парламентарној скупштини БиХ, некад моћни данас мало скрајнути функционер СДА, Шемсудин Мехмедовић.
Он је „народу“ објаснио шта тачно ради Путин у Украјини, које су намјере Бајдена и Џонсона…шта жели и шта може Европска Унија…шта ради у БиХ: ПИЦ, ОХР, ОСЦЕ и ко ту шта договара са Додиком а ко прави дил са Вучићем… да би на крају, у центар те геополитичке васионе смјестио Босну.Све се врти око Босне; и прича и сви (не)споразуми. Путем свог Фацебоок профила анализирао је Шемсо ситуацију у БиХ, па је написао, „након реакција ОХР, ЕУ, Амбасаде САД, након поновног упада РС у уставни поредак земље, отимања државне имовине, отимања правосуђа, показује се сва невоља у којој се налази босански народ и држава“.
Оп цврц… дјеловало је прилично озбиљно и врло обимно објашњење и тумачење те велике геополитичке завјере у којој се реализују мрачни планови великих сила против БиХ.
Калигулин коњ
Иако је Мехмедовић све лијепо објаснио, ипак за оне којима то није било довољно, све се „казало“ и открило након братске дебате Ћамила Дураковића и Небојше Вукановића на федералним, муслиманским медијима.
Бакиров пулен из Сребренице, Ћамил частио је сметеног Небојшу: „ма ти си националиста српски већи од Додика“ а Небојша је Ћамилу узвратио комплимент: „Бошњак као и Бакир, си ти Ћамиле“. Наравно да би било тешко препричати све оне надахнуте дебате Небојше Вукановића у Народној скупштини Републике Српске, због којих му је често одузимана ријеч или би бивао удаљен са засједања.
Излагања „есдесовог темплара“ који није члан СДС-а, била су надахнута бајкама о мјесечарима, вукодлацима и Равној земљи… на сједницама на којим се одлучивало о заустављању процеса деградације и разарања ентитета, повратку надлежности те нацрту Закона о утемељивању Високог судског и тужилачког савјета Републике Српске. У ствари, право питање и прави проблем српског народа, БиХ и Републике Српске, је управо ту на том мјесту.
Откуда увијек неки србин игра у том сарајевском колу? Сарајевска НАТО прича је јасна – та стална настојања да се докаже злочиначка природа Републике Српске и стално постављање Српске на оптуженичку клупу због наводних геноцида, има конкретан политички циљ: рушење основних елемената националне равноправности утврђене Дејтонским споразумом, рушење државотворног субјективитета Републике Српске и формирање исламског друштва и исламске власти као кључних мјера у изградњи цјеле земље као исламске државе. А то су, по новинару и писцу из Бјељине Јусуфу Трбићу, чинили Алија Изетбеговић и СДА постижући потпуно уништење грађанске државе БиХ.
На жалост, то није само СДА, ни само Алија или Бакир Изетбеговић: у том су колу и бивши комунисти, данас национал-социјалисти (СДП и Демократска фронта), Силајџићева странка за стопостотну БиХ као и Радончићев Савез за бољу будућност са Насером Кељмендијем и другим организованим криминалним групама. Али ту су у рату били активни и политички камелеони српског поријекла: Татјана Љујић Мијатовић, Миро Лазовић, Мирко Пејановић…Данас су ту; Драган Мектић и Небојша Вукановић али и прљави и жути новинарчићи којих је пуно ксенофобично, мржњом задојено Сарајево, салонска интелигенција и све невладине организације које као паразити сишу крв могућој држави а заузврат нуде и намећу мржњу.
Зато се често у јавном простору се чује порука и захтјев да се Срби сложе и да се договоре како би остварили јединство. Али, питање Српског јединства није питање грађанске толеранције и учтивости: јединство се може градити само око јасних политичких циљева и прецизно утврђеног и пројектованог националног интереса.
Постоји ли неко, у Републици Српској или Србији ко мисли, да је погрешан циљ, спречавање даљег урушавања Републике Српске и понижавања српског народа у БиХ? Тврди ли било ко, да је политички процес повратка надлежности и на Дејтонском споразуму изграђених елемената државности, погрешан корак, и да он подиже тензије. Односно да треба шутити и трпити како би западни политичари увјеравали своју јавност у стабилност Босне. Како се помирити унутар своје заједнице ако та подјела настаје због различлитих виђења положаја властите народне заједнице и њеног односа према другим народима.
Како тек помирење Срба и Бошњака дјелује немогуће.
Извор: Печат
