Када је Ванг Ји, кинески министар спољних послова, позвао у суботу на преговоре ради решавања кризе у Европи, рекао је да суверенитет Украјине треба „поштовати и чувати“ – али је такође стао на страну Русије у изјави да проширење НАТО-а дестабилизује континент.
„Ако НАТО настави да се шири на исток, да ли је то погодно за одржавање мира и стабилности у Европи?“ рекао је путем видео снимка на Минхенској безбедносној конференцији у Немачкој, којој је лично присуствовала потпредседница Камала Харис да би окупила земље против Русије.
Био је то најновији случај да је Кина храбро иступила према Сједињеним Државама и њиховим савезницима тако што се уплела у питања европске безбедности и експлицитно подржала Русију, пише Њујорк тајмс.
Садашњи и бивши амерички и европски званичници кажу да су забринути због онога што је заправо пакт о ненападању између Кине и Русије који би могао да доведе до престројавања светског поретка. Наговештавајући нову врсту хладног рата, званичници Бајденове администрације кажу да ће Сједињене Државе радити на стварању и јачању сопствених коалиција демократских нација — укључујући нове стратешке групе за Европу и Азију и Пацифик — и помоћи земљама да развију напредне војне способности.
Џон Ф. Кирби, главни портпарол Пентагона, рекао је прошле недеље да америчка влада прати „однос који расте“ између Кине и Русије.
„Њихова прећутна подршка је дубоко алармантна" рекао је Кирби.
Ипак, интензивирање сукоба са Кином и Русијом имало би другачији облик од хладног рата. Кинеска трговинска економија је дубоко интегрисана са економијом других земаља, укључујући Сједињене Државе, а Русија је важан извозник енергије у Европу. Из практичних разлога, три владе не би могле у потпуности да блокирају међусобну комерцијалну размену или формирају различите економске блокове са партнерским земљама, као у време гвоздене завесе, пише Њујорк тајмс.
Прекретница у односима Пекинга и Москве
Заједничку изјаву Русије и Кине од 5.000 речи у којој се наводи да њихово партнерство „нема граница“, неки званичници Бајденове администрације виде као прекретницу у односима Кине и Русије и дрски изазов америчкој и европској моћи.
Ова изјава је била прва у којој се Кина експлицитно придружила Русији у противљењу било каквом даљем ширењу НАТО-а, а две земље су осудиле индо-пацифичку стратегију Вашингтона и његово ново безбедносно партнерство, АУКУС , које укључује Британију и Аустралију. Нације су такође описале Тајван као „неотуђиви део Кине“.
Кина и Русија су изјавиле да ће радити са другим земљама на „промовисању истинске демократије“ и супротстављању идеологији и институцијама које предводе Америка.
Јачање кинеско-руских веза могло би да најави реконфигурацију троугла моћи који је дефинисао Хладни рат и који је председник Ричард М. Никсон искористио пре 50 година у када је допутовао у историјску посету Пекингу ради нормализације дипломатских односа. То је помогло Сједињеним Државама и Кини да остваре противтежу Совјетском Савезу. Везе између Пекинга и Москве су се годинама кидале око питања идеологије и спољне политике.
Сада се дешава супротно.
„То је свакако забрињавајуће, и то није позитиван развој са становишта националне безбедности САД или америчких националних интереса“, рекла је Сузан Ширк, председница Кинеског центра 21. века на Универзитету Калифорније у Сан Дијегу. „Они тренутно имају неку врсту заједничког гледишта према о САД, а постоји тај афинитет између лидера.
Госпођа Ширк је рекла да би председник Бајден ипак требало да покуша да се укључи у дипломатију са господином Сијем како би га наговорио да реагује у складу са интересима Сједињених Држава по питању украјинске.
Кину и Русију не уједињује идеологија и оне су у браку из интереса који је потребнији Русији. Иако господин Си цени пркос господина Путина Сједињеним Државама, он не жели економску неизвесност коју би донео европски рат. Кина такође традиционално инсистира на поштовању суверенитета сваке нације, као што је господин Ванг јасно рекао у суботу.
Када би Вашингтон увео санкције Русији, кинеске компаније би могле да купе више нафте и гаса од Русије и помогну у попуњавању неких технолошких празнина, али би се главне кинеске државне банке вероватно уздржале од отвореног кршења санкција из страха да ће бити искључене из глобалног финансијски систем, наводи између осталог Њујорк тајмс.
Извор: Новости
