Посматрајући све сиромашније земље су на листу оних у којима се највише ради, и у којима људи проводе више времена на послу, за разлику од оних које су богатије и развијеније. Један од примера је Немачка у којој број радних сати на недељном нивоу износи 34,7 сати. То је много мање и од Србије, и од земаља у региону.
Када погледамо податке Еуростата, видећемо да је број радних сати у Србији доста већи него у земљама ЕУ. Срби недељено у просеку раде 42,2 сата, док је европски просек 37 радних сати.
Земља региона у којој се највише ради је Црна Гора, скоро пет сати недељено дуже него Словенци и Хрвати. Радници у Црној Гори раде 44,3 сата недељно, следи Србија (42.3 сата), Грчка (41,8 сати), Северна Македонија (40,3 сата), Бугарска (40,9 сати) и Румунија (39,8 сати), Хрватска 39,6.
Чак ни радници у Јапану не раде пуно. Напротив, с 1740 одрађених сати годишње просечни радник у Јапану ради стотинак мање сати годишње од просечног радника у Хрватској, наводи Индеx.хр.
Већина земаља у свету која се развијала и постајала богатија, број радних сати је био смањен. Јер, самим развијањем земље и стицањем одређеног богатства, радници остварују бројна радна права. Између осталог више дана годишњег одмора и слично.
- Земље које су мање развијене, и које имају мање развијену технологију морају више да раде и уложе више времена у обављање посла. Због тога не треба да чуди чињеница о мањем броју радних сати у земљама ЕУ и свим другим напреднијим земљама, у односу на Србију и регион - каже за Блиц Бизнис председница Асоцијације слободних и независних синдиката Ранка Савић.
Наравно постоје изузетци, Кина је један од њих.
У Кини није случај да је повећање богатства и развитак државе утицао да радници мање раде. Просечни радник у Кини је пре четрдесет година радио је 1979 сати годишње, а данас је ситуација таква да радници у Кини проведу на послу 2174 сати на годишњем нивоу. Једноставније речено, данас радници у Кини раде 200 сати више, него пре 40 година.
Међутим оцена је и да радни сати нису мерило рада. Радни сати нису исто што и рад. Број сати које провредемо на радном месту не говори много о ефективности рада и продуктивности.
Управо због тога, како се привреда више развија, потребно је мање времена уложити за боље резултате, оценила је Савић.
Извор: Блиц
