Пише: Емил Влјаки
Елем, пошто је морао дати утисак како му Срби више нису баш најмилија браћа, обратио се јавности. Наравно, тема је била војна операција Русије у Украјини.
Осврнувши се на ситуацију у земљи Србији, изјавио је:.
"Српско водство не зна што би рекло, они су као на жеравици".
"Вучић игра игру, чека кад ће Руси ући у Кијев. Његова Србија је слаба, што ће они напасти? Косово? Чиме? Пиштољима на воду?" питао је Милановић.
"Додик? С чиме, уз чију потпору? Па руски авиони не могу прелетјети НАТО чланице", додао је па закључио:
"Они су се счучурили и гледају што се догађа. Можда је вријеме да се Вучић одлучи хоће ли у ЕУ. Ако Вучић призна Донбас, онда треба оправдати признање Косова. Срби су сами дошли у неугодан, зачарани круг."
А онда је у себи, како претпостављам, додао у свом контроверзном стилу, пошто је, још јучер, другачије мислио:
„Моја браћа које толико волим, Вучић и Додик, ме стварно нервирају. Што не постану НАТО анимир даме као и ми? Неће се пећи на жеравици, неће морати размишљати, неће морати куповати пиштоље на воду, имат ће мирну савјест што се признања Косова тиче, и неће их бити брига да ли Руси могу летјети над нашим небом или не. Живот уз НАТО је тако једноставан. Они оком, а ми скоком. Имамо НАТО морал, покоравамо се НАТО наредбама као да је сам Господ у питању, лијемо крв за НАТО тамо гдје нас шаље. А ова двојица хоће да буду руске анимир даме. Међутим, бачушке не само да их не примају у свој медвјеђи брлог, него их чак ни не плаћају за извршене услуге; евентуално им даду неку безвриједну рубљу. Зар није онда боље бити у НАТО Европи? Не мораш размишљати, а добро си плаћен.“
Е мој Зоране, мислим се. Неинформиран си и срамотиш читав наш народ. Да ли си икад чуо за хипер сонична оружја која лете двадесет пута брже од звука. Бачушке уопће не морају летјети изнад НАТО неба. Пикирају са овим оружјем на земаљске циљеве директно из свемира. Они на радару га виде као звијезду падалицу због горуће плазме која га окружује. Таква свемирска ракета која мијења правац како јој се свиди ради заваравања противника, пикира, на примјер, на америчку Бондстил базу на Космету, и у секунди базе више нема, испарила. Да си, у том погледу био апдејтован, не би од Француза куповао оне баснословно плаћене летеће канте које ти и Пленковић називате авионима; пардон борбеним летјелицама. Дакле, и Вучић и Додик, ако на то алудираш, имају итекакву потпору.
А што се тиче пиштоља на воду, ту си тек дубоко омануо. Сјећаш ли се 1999. године када су НАТО господари, 19 најјачих нација на свијету, напали малу Србију која је имала само пиштоље на воду. Тада је том земљом владао Милошевић за којег се, као сада за Вучића, причало да је амерички човјек. И што се десило. Слоба, с Вучићем поред себе, изненадивши читав свијет, се одлучио на немогуће. Србија је са пиштољима на воду одолијевала НАТО господарима пуна три мјесеца. И да Слоба није био лабилног карактера, да је издржао још само петнаест дана више, НАТО би се распао као кула од карата. Талијански пилоти који су полијетали из Авиана, бацали су бомбе у Јадранско море, Французи нису више хтјели гађати цивилне циљеве, Грци и Шпањолци су се повукли из борбе. Само су Амери и Енглези остали у игри и бацили 92% од укупно бачених бомби. Западни аналитичари су оцијенили да је свега пет посто (5%) војних ефектива Србије/Југославије било оштећено. Као што видиш, и са пиштољима на воду се са херојима као што су Ојданић, Лазаревић, Павић и остали даде нешто учинити. Јер, бој не бије свијетло оружје, већ бој бије срце од Јунака.
Предходне текстове Емила Влајкија читајте ОВДЕ.
Извор: Правда
