Бавите се озбиљним историјским темама а успели сте да их стилски прилагодите деци и младима. Колико су ове теме важне за нашу децу и младе?
Наш народ је деценијама био опијен југословенством и комунизмом. Увелико је почео повратак себи. Но ми се сада налазимо под једним другим видом духовне окупације, та окупација се назива глобализам. Кроз глобализам се наша деца јутјуберизују. Тачније већина инфлуенсера (част појединцима) пропагира деци и омладини порнографију, бахатост и надменост, безобразлук, наркоманију као позитивне вредности. Кроз новије холивудске филмове намећу се ЛГБТ „вредности“. Зато је од животне важности да наша омладина и деца имају изворе из којих могу да црпе истинске вредности. Вредности као што су љубав према ближењм, тј. према својој породици и народу, храброст, поштење, жртва за ближњег. То су само неке од особина које су красиле јунаке из нашег народа. Зато смо се ми потрудили да на основу књига узора и књига модела из Русије и Италије, на којима су радили тимови психолога и педагога, истините приче о нашим јунацима прилагодимо деци. Зато је књига „Српски јунаци од Косовског боја до Кошара“ оргинална и једниствена у дечијем издаваштву. Модерно и атрактивно, са кратким и занимљивим акционим и истинитим причама, прилагођеним деци.
Ко су највећи српски јунаци?
То је изузетно тешко питање. Ја Вам могу навести само неке од њих. Истражујући о српским јунацима како бих написао истините приче о њима схватио сам да ми имамо више реалних јунака него што ће икада имати Холивуд фиктивних. Да би смо књигу прилагодили деци приче су морале бити кратке, а такође прича није било много, па смо изабрали да буде 12 прича. Описали смо Милоша Обилића, „благородног витеза“ како се у изворима помиње. Човека захваљујући чијем подвигу први и последњи пут је погинуо османски султан у борби. Деспота Стефана који је имао почасно место до краља Жигмунда у европском витешком реду Змаја. Човек који је одлучио својим пробојем крај Никопољске битке. Човек који је код Ангоре разбио Монголе (највећу силу на свету) на свом делу фронта, али је морао да се повуче због пораза Бајазита на остатку фронта. Карађорђа о коме сви много знамо. Хајдук Вељка који је био страх и трепет за Турке. Марка Миљанова који је био највећи јунак свог времена, остварио величанствено победу на Фундини против 40 000 Турака. Војводу Вука чији добровољци су изводили немогуће мисије. Па су између осталог јуришали на бугарске митраљезе на Кајмачалану у готово вертикалном успону преко бодиљкаве жице. Заборављеног хероја Великог рата Михајла Маџаревића. Савремене јунаке са Кошара, пилота Миленка Павловића који је летео са неисправним авионом на 16 НАТО авиона, Бошка Перића Пешу који животом бранио свој народ у Републици Српској. А таквих јунака у нашој историји има још много попут Милоша Поцерца, Војводе Мицка Крстића, Стевана Синђелића, Танаска Рајића, Драгутина Матића итд.
Међу јунацима је и једна жена, која је стала раме уз раме са својим саборцима, по чему је била посебна?
Реч је о једној изузетној особи. Милунка Савић је отишла у Балканске ратове како због одушевљења идејом да се поробљена браћа у Старој Србији ослободе, тако и да замени свог малолетног брата. Она је била најбољи бомбаш у елитном „Гвозденом пуку“. Једном приликом је успела лукавством да зароби 23 бугарска војника, иако је имала само само једну бомбу и пушку. Њено херојство се наставило и у миру. Она је поред своје кћерке усвојила још троје деце, с тим што је једно дете са посебним потребама. Уз све то помагала је школовање тридесеторо деце која су пореклом из њеног копаоничког краја. За то време се једва запослила као чистачица у Хипотекарној банци где је била понижавана и шиканирана. Ноћу је штрикала и радила друге послове како би могла да отхрани и одшколује сву ту децу. Када су то Французи чули понудили су јој живот у Паризу и националну пензију, она је то одбила.
Дотакли сте се и теме из наше скорије прошлости а то је борба на Кошарама. Колико смо спремни да разумемо ту тему и представимо је деци?
До недавно је то била табу тема. Сада полако народ почиње да схвата и да цени ту жртву људи који су проливали крв за све нас на Кошарама, Паштрику и другим ратиштима. И даље су ти људи запостављени, њихови елементарни проблеми нису решени. Али народ је почео да поштује њихову жртву, да их дочекује са овацијама и аплаузима, а то њима много значи, будући да је реч, у већини случајева , о веома скромним људима. Ми Срби немамо културу сећања ни према својим жртвама, ни према својим херојима. А „историја учитељица живота“ нас учи да се понавља историја народу који је заборавља. Зато смо ми одлучили да урадимо пројекат који никада пре није постојао у дечијем издаваштву. Издали смо књигу „Кошаре: нови Косовски бој“. Урађена је по истим стандардима као „Српски јунаци“. Занимљиве акционе приче у којима су описана херојства, жртве, љубав према породицама и отаџбини српских савремених хероја који су одбранили отаџбину од терориста помаганих тадашњом највећом силом на свету. Како би смо подстакли наш народ на културу сећања.
Написали сте да нема повлачења и нема предаје, како данас видите Србију, да ли одговара овим Вашим речима?
Данас се повлачење и предаја назива реал политиком. Предстојећи референдум за промену устава је у служби такве политике. Суштински проблем је у томе што се тиме неће задовољити апетити „Велике Албаније“ која је кроз историју била пројекат наших непријатеља. Од Аустро-Угарске, преко фашистичке Италије, до НАТО-а. Али верујем да је српски народ непредвидив, па да коначну издају неће дозволити. Хвала Богу време ради у нашу корист. ЕУ, а са њом и НАТО се полако распада. У САД-у свакодневно нарастају проблеми. За то време Русија, Кина, земље БРИКС-а јачају. Док истовремено са слабљењем САД-а све више влада разочарење и дефетизам у лажној „држави“ „Косово“. Нажалост то се не преноси у медијима, али сви ми који смо имали прилику да одлазимо на нашу свету земљу могли смо у то и да се уверимо.
Да можете српску историју да опишете у неколико речи, како бисте је описали?
Српски народ кроз историју је дежурни Давид који се противи Голијатима свог времена. Турцима, Немцима, Американцима. Народ који је увек био спреман да страда зарад правде. Зато је српска историја заправо историја страдања. Од Косовског боја када се кнез Лазар определио за Небеско царство до дана данашњег. Нажалост ми смо народ који заборавља своју историји, што не бисмо смели. Ми смо дужни да поштујемо наше мученичке претке који су животе дали да би смо ми у миру живели. Морамо да учимо на грешкама из наше историје, а да подражавамо светле примере.
Шта Србија може да очекује у будућности?
Од марта 2020. године се налазимо у мрачном тунелу, још увек се не види светло на крају тунела. Очигледно да су творци глобализма кренули у свој завршни чин, време тоталитарног либерализма доживљава кулминацију. Ковид 19 је послужио као одличан параван за одузимање људских слобода, уништавање људског достојанства и коначног покоравања човечанства глобалном капиталу и назови глобалној „елити“. Тај процес није само будућност наше земље, већ целог света. Као и увек у историји такви пројекти су трајали неколико година, али су уз велике жртве и напоре одбацивани. Надам се да ће и код нас то бити случај, да нас Бог неће оставити.
Књиге можете поручити ОВДЕ.
Извор: Правда
