– Концепт је да у њој не учествује Демократски фронт, а онима који желе нову владу није у интересу да досадашња влада буде дуго у техничком мандату – навео је Дармановић.
Додао је да је претходну владу обележило њено формирање, и промена власти након тридесет година, а карактеристично је било, каже, не само блиска сарадња са СПЦ него и подређени положај.
– Ту су били и људи који су лојални и у блиском односу са СПЦ. Та влада је у доброј мери дошла на таласу српског национализма. Била је веома хетерогена. Коалиционе партнере није обједињивало идеолошки ништа друго осим настојања да смене социјалиста – казао је Дармановић.
Сматра и да осим што је Црна Гора изгубила огромно време, у ширем смислу није лоше да се друштво навикне на пад влада и да се због тога неће догодити смак света.
– Статус верских заједница је регулисан законом. Постоји једна врста поделе на (неканонску) ЦПЦ и СПЦ међу православцима. СПЦ је наметнута, а аутокефална ЦПЦ је избрисана декретом. Не желим спорити да СПЦ има већинску подршку у Црној Гори, али је јасно какву су улогу верске заједнице имале у сукобима. СПЦ негира црногорски идентитет и то њени челници не крију – казао је Дармановић.
На питање да ли ће сада можда доћи до помирења, Дармановић мисли да то не може ниједна влада на кратак рок.
– Вероватно расплет ове кризе не би изгледао овако да Црна Гора није чланица НАТО-а, то јој доноси статус да је савезница организације која почива на принципу ‘сви за једног, један за све’. Да тога није било вероватно би неке друге силе које су присутне на Западном Балкану, са својим савезницима деловале још јаче према Црној Гори у политичком смислу – каже Дармановић.
Додао је да је о томе сведочи чињеница да су и ЕУ и чланице НАТО-а с пажњом пратили шта се дешавало протеклу годину. Сматра и да би ствари у БиХ биле доста другачије да је чланица НАТО савеза.
– БиХ је земља у којој се сударају две геополитичке силе. Једна која вуче земљу према евроатланској заједници и друга која је вуче на исток. То не значи да је тај проблем нерешив. Верујем да нећемо остати да се читав регион не придружи евроатланској заједници. Решење за неке земље које имају блиске односе са Србијом, увек зависи од ситуације у њој. Замислите ситуацију да Београд сутра објави да жели да буде ЕУ и чланица НАТО-а , због тога су битне и суседне земље које имају своје интересе у БиХ. Уколико би у Србији дуже времена преживљавала идеја коју земљу вуче на исток, ми можемо да живимо с тим, али ће итекако бити оптерећење – закључио је Дармановић.
Извор: ИН4С
