Супротно свим демократским стандардима и европским вредностима, привремене приштинске институције чине бројне и константне опструкције којима желе да отежају живот Србима на Косову и Метохији. Последњи ултиматум Приштине су четири захтева којим се готово онемогућавају права Срба да остваре своје бирачко право на априлским изборима.
Заменик премијера за европске интеграције, развој и дијалог привремених институција у Приштини Бесник Бислими поднео је специјалном изасланику ЕУ за дијалог Мирославу Лајчаку предлог од четири тачке како би могли да се одрже избори на Косову 3. априла. У предлогу се наводи да ће Србији бити дозвољено да одржи изборе на Косову ако у свим документима и на бирачким местима користи назив „Канцеларија за везу Србије на Косову”, а да је косовска влада сагласна да додели имунитет и дипломатске привилегије бирачким местима и појединцима укљученим у организацију избора.
Као и протеклих година, мисија ОЕБС-а на Косову по том предлогу требало би да организује одржавање избора и прикупљање гласова на бирачким местима, док српским политичким партијама и политичарима неће бити дозвољено да воде кампању на територији јужне српске покрајине. По њиховом ултиматуму, српским партијама и политичарима неће бити дозвољено да воде изборну кампању на територији, како наводе, републике Косово. Последњи захтев је да се примењује реципроцитет за грађане Косова који живе у Србији на основу исте праксе.
Ти захтеви су дошли свега неколико дана после одласка специјалних изасланика САД и ЕУ Габријела Ескобара и Мирослава Лајчака из Србије, када су посетили Београд и Приштину у намери да се одмрзну дијалог. Тада су двојица западних дипломата нагласила да Србима на Косову треба омогућити да гласају и да је неопходно пронаћи модалитете за то.
Како „Политика” сазнаје из дипломатских извора у Приштини, привремене косовске институције наводе да су против одржавања избора и да се њиховим организовањем на КиМ нарушава суверенитет и устав такозване републике Косово. У разговору са западним дипломатама захтевају да априлски избори буду одржани на исти начин као и референдум, односно да Срби своје право гласа искористе путем поште, канцеларије за везу Србије у Приштини или на бирачком месту у неком од пограничних градова у Србији. Овакву одлуку косовске владе су потврдили и посланици у скупштини Косова 15. јануара, упркос позивима међународне заједнице да се Србима на Косову омогући гласање на референдуму који организује Србија. Срби су гласачко право на референдуму искористили тако што су гласали у неком од градова који су близу Косова.
Милован Дрецун, председник Скупштинског одбора за КиМ, каже да је све то игра приштинских власти у којој желе да покажу да они нису проблем, него да учествују у решавању проблема и да су конструктивни. За „Политику” каже да Приштина жели да се представи Западу да не жели да спречи српски народ на КиМ да реализују своје демократско право, да бирају и да буду бирани на изборима 3. априла у Србији. „Они то раде, али само под условом да Србија и српски народ третирају Косово као независну државу. Зато говоре о некаквим дипломатским привилегијама, некаквој канцеларији Србије на Косову и да се тиме покаже како Србија признаје Косово као независну државу и да под тим условима могу да се одрже избори. То је прича да они као желе да реше проблем који су сами створили, али да га у ствари никако не реше”, каже Дрецун.
На питање да ли је реч о прљавој игри Запада у којој је све што ради Приштина унапред договорено, а да касније када Београд реагује на кршење људских права, наводно Брисел и Вашингтон као упозоре Приштину и на томе све остане, Дрецун каже да је то постао стандард и наводни највећи степен демократије у међународним односима за Запад. „Својим понашањем они охрабрују Куртија и стављају му до знања да може да настави смером којим је кренуо. А то је минирање дијалога и не испуњавање онога што је договорено”, додаје Милован Дрецун и наглашава да је веома битно што је Америка формирала нови тим за западни Балкан у коме сви имају одређени задатак и да мора да се види какву ће политику водити САД у наредном периоду. Реч је искусним дипломатама које нису познате по просрпским ставовима и нису нимало наклоњени Србима.
„Имају оштре оцене када је реч о нашем понашању и веома негативно су гледали на све оно што се дешавала када је реч о српском народу и држави Србији. Имаћемо у наредном периоду интензивно деловање САД на западном Балкану, посебно у вези с Косовом и Метохијом и Босном и Херцеговином, а све са циљем да се утицај Русије и Кине минимализује. То је у складу с оним што је рекао Лајчак приликом недавне посете региону, када је истакао да ће после априлских избора да буду две године без избора које треба да буду обележене интензивним дијалогом између Београда и Приштине и могућим решењем косовског проблема”, каже Дрецун.
А политички аналитичар Драгомир Анђелковић каже да су Приштина и њени западни ментори осетили да је Србије неодлучна и да сви њихови безобразлуци пролазе један за другим, а да ми само реторички реагујемо и зато настављају. За наш лист каже да превише компромисним ставовима само призивамо невоље и да се треба сетити када је Србија имала много чвршћи став, није се дешавало да српски избори буду онемогућени, нити су паравојне албанске формације могле да упадају на север покрајине. „Када смо због европских интеграција почели да сувише толеришемо њихов безобразлук, они су то проценили као знак слабости и наставили да иду даље. Морамо да заузмемо много чвршћи став и после тога ће нас много више уважавати и Приштина и западни део међународне заједнице”, каже Анђелковић.
На питање шта конкретно треба урадити да би нас Запад и привремене приштинске институције више цениле, Анђелковић каже да би први корак био напуштање Бриселског споразума. „Потребно је поново успоставити институције државе Србије на северу покрајине. Ако нам Приштина онемогући да одржимо легално изборе, онда треба то сами да урадимо на начин како смо то и раније радили. Када је Србија 2011. била одлучна, спречен је упад приштинских специјалних снага. То можемо и сада, али је питање да ли хоћемо, јер би то имало цену по питању евроинтеграција”, закључује Драгомир Анђелковић.
Више од 130 етнички мотивисаних напада и пљачкања имовине
Протеклих годину дана, од доласка екстремно настројеног Албина Куртија на место премијера тзв. Косова, положај локалних Срба постао је много гори. Осим више од 130 етнички мотивисаних напада и пљачкања имовине, од којих готово ниједан није процесуиран, Срби су на мети и саме власти у Приштини. После тешког пораза на локалним изборима Куртијевог покрета Самоопредељење, почеле су расправе како отежати положај Срба и онемогућити наставак дијалога Београда и Приштине. Средином јануара Србима није било дозвољено да одрже референдум о промени Устава, а челници привремених приштинских институција више пута су изјављивали да више неће дозволити Србији одржавање избора на Косову и Метохији.
Стано: Нисмо добили предлог
Портпарол ЕУ, Петер Стано, демантовао је писање приштинске „Демокрације” да је Бесник Бислими, поднео „конкретан предлог” специјалном представнику ЕУ, Мирославу Лајчаку, који формулише модалитет гласања Срба на КиМ током предстојећих избора у Србији. „Ништа од поменутог се није нити поставило нити представило специјалном представнику ЕУ Лајчаку током његових разговора у Приштини прошле недеље”, изјавио је Стано за Танјуг. Додао је да је, када је рач о гласању Срба са КиМ на изборима у Србији, на Београду и Приштини да се ангажују у преговорима и нађу неопходнах консензус.
Извор: Политика
