Како истичу, до тога би дошло ако западне владе присиле Кијев да се покори руским захтевима за децентрализацијом власти како би се спречила инвазија.
Они су за "Телеграф", навели да су страни државници потегнули питање усвајања елемената мировног споразума Минск II из 2015. године, за који кажу да би фатално поткопао украјински суверенитет.
Минск ИИ састављен је док су руска војска и њени савезници опколили украјинске снаге, те су их потом поразили на железничком чвору званом Дебалтсеве 2015. године, а непосредна одредба споразума је била наметање примирја и повлачење тешког наоружања.
То такође захтева неколико амандмана на више украјинских законских аката који би онда ишли пред украјински парламент на потврду. Они укључују доделу "посебног статуса" и ступња самоуправе делова Доњецка и Луганска под контролом сепаратиста, организовање нових избора на том подручју, помиловање оних који су се борили за проруске циљеве, као и измену украјинског устава како би се власт децентрализовала на регионе.
Украјински функционери кажу да би резултат таквих измена у пракси био да власти под руском контролом постану легитимна локална власт, а њихова милиција локалне полицијске снаге, наводи британски "Телеграф". Они би бирали заступнике под руском контролом у украјински парламент Раду, а федерализација би Кремљу, преко регионалне владе у Донбасу, омогућила право вета на спољну и унутрашњу политику.
Француски председник Емануел Макрон у понедељак се састао са руским председником Владимиром Путином, а први човек званичне Москве обећао је да неће предузимати никакве нове "војне иницијативе" као знак да се припрема на деескалацију.
Међутим, примедбе украјинских функционера одражавају широко распрострањену забринутост украјинске политичке елите да циљ садашњег Путиновог војног гомилања није само провођење споразума Минска ИИ, већ и изазивање подела унутар земље.
"Ако се САД и Русија сложе да мора да се наметне Минск II, то ће бити најгоре могуће решење", рекао је Сергиј Рахмањин, члан Раде из Одбора за сигурносну одбрану и обавештајне послове.
"Биће то крај Украјине. И створио би се хаос који би Русија тада искористила. Не грађански рат, него само хаос. И Руси то знају", додао је.
Три украјинска функционера слажу се у процени да ће спровођење споразума покренути "трећи Мајдан", или народну револуцију, те кажу како сумњају да је то управо оно чему се Путин надао.
Сценарио из ноћне море, наводе, били би руски тенкови испред Кијева, док се у главном граду међусобно боре владине снаге и добро наоружани демонстранти који се противе споразуму.
Подсећања ради, мировни споразум Минск II испреговарали су Владимир Путин и тадашњи украјински председник Петро Порошенко у фебруару 2015. године у Минску на преговорима уз посредовање тадашњег француског председника Франсое Оланда и бивше немачке канцеларке Ангеле Меркел.
Извор: Б92/Јутарњи лист
