''За Русију није важна Украјина. За Русију је важна архитектура безбедности у Европи, архитектура коју оспорава. Они су забринути за безбедност и желе да разговарају о томе'', рекао је Борељ у обраћању новинарима током посете Вашингтону, преноси ТАСС.
Он је навео и да циљ Москве није да се изврши инвазија на Украјину, већ да се кроз притисак на Кијев дође до разговара о нечему што је за Русију важно, а то је како је нагласио, ширење НАТО и безбедносне забринутости у вези са тим.
"Морамо да узмемо у обзир забринутост Русије и да разговарамо о томе", рекао је Борељ и додао да су Европска унија, САД и НАТО ангажовани у дијалогу са Русијом на различитим нивоима.
Према његовим речима, ЕУ поздравља посету француског председника Емануела Макрона Москви и иницијативе које су тамо изнете.
"То је веома важна посета. Било је потребно да европски лидер, а Француска тренутно председава Саветом ЕУ, отпутује у Русију како би представио наш став, између осталог, о ситуацији у Украјини", оценио је Борељ.
Шеф дипломатије ЕУ осврнуо се и на недавно усвојену заједничку изјаву Русије и Кине, и поручио да она може да постане темељ за моћан савез, по његовом мишљењу, "два ауторитарна режима", наводи ТАСС.
САД шаљу 3.000 војника у Пољску и Румунију
Америчке трупе којима се јачају савезничке снаге у Румунији из Немачке стићи ће у ту земљу вечерас, са циљем да заштите источно крило НАТО од потенцијалног преливања украјинске кризе, саопштило је румунско Министарство одбране.
САД шаљу скоро 3.000 додатних војника у Пољску и Румунију да ојачају одбрану источне Европе, а Пентагон је саопштио да ће преместити бригаду Страјкер од око 1.000 америчких припадника из Вилсека у Немачкој у Румунију, док су у Пољску америчке трупе већ у суботу почеле да пристижу, преноси Ројтерс.
Румунско министарство је саопштило да ће део бригаде, који је назван Оперативна група Кугуар, ући у ту земљу око 20 часова, а њено крајње одредиште је војна базе Михаил Когалничеану, у близини луке Констанце на Црном мору, коју америчке снаге користе још од 1999.
САД тренутно имају око 900 војника у Румунији, која је чланица НАТО од 2004. године и домаћин система одбране од балистичких пројектила.
Француска је, такође, најавила да планира да пошаље трупе у Румунију.
Зас: Гомилање НАТО снага је претња по безбедност ОДКБ
Војно нагомилавање НАТО снага на територији суседних земаља ствара претње по Белорусију и Русију, и утиче на безбедност Организације уговора о колективној безбедности (ОДКБ), изјавио је данас генерални секретар те организације Станислав Зас.
"НАТО значајно повећава своје снаге на западним границама зоне одговорности ОДКБ-а и развија војну инфраструктуру на суседним територијама", изјавио је шеф ОДКБ-а на дискусионом клубу Валдај, а преноси руска агенција ТАС С.
Он је навео се повећава војна активност и да је милитаризација целокупног региона у току,
"То ствара претње не само по Белорусију и Русију, већ и негативно утиче на очување безбедности наше целовите организације - ОДКБ", казао је Зас.
Холандија повећава допринос НАТО трупама у Литванији
Холандија ће повећати број својих војника у борбеној групи НАТО-а у Литванији на 350 са 270, изјавила је данас холандска министарка одбране Кајса Олонгрен.
“Посвећени смо побољшаном напредном присуству и повећаћемо величину нашег доприноса трупама са 270 на 350 војника”, изјавила је Олонгрен у обраћању трупама у војној бази Рукла у Литванији, а преноси агенција Ројтерс.
Холандске трупе у Литванији део су међународне борбене групе НАТО-а предвођене Немачком, а које су тамо распоређене 2017. године.
Кулеба: Дипломатско решење, али и разлози за санкције Москви
Украјина верује да још постоји шанса да се спор Русије и Запада реши дипломатским путем, али и да већ сада постоје разлози за увођење санкција Москви, рекао је данас украјински министар спољних послова Дмитриј Кулеба.
САД и ЕУ прете Русији новим санкцијама ако Москва нападне Кијев после гомилања трупа у близини украјинске границе, што су оптужбе које Русија негира.
"Ове санкције су осмишљене тако да се уведу у случају даљег - или новог таласа - оружане ескалације, оружане агресије Русије на Украјину", рекао је Кулеба на конференцији за новинаре са шпанским колегом Хосе Мануелом Албаресом, преноси Ројтерс.
Кулеба тврди да је Русија већ прекршила међународно право и да то представља основ за увођење санкција а имајући у виду да је Русија издала пасоше неким украјинских грађанима на истоку Украјине.
"Неке санкције би могле да се уведу већ сада како би се показала озбиљност намера и спремност за одлучну акцију", рекао је украјински министар.
Чизов: Не провоцирати Москву, има места за дипломатију
Русија и даље верује да дипломатија може да помогне да се смире напетости због украјинске кризе, изјавио је данас амбасадор Русије при Европској унији Владимир Чизов.
Чизов је за Би-Би-Си нагласио да Русија не намерава никога да напада, али је упозорио да је важно да се не провоцира Москва да промени мишљење.
"Свакако верујемо да има места за дипломатију", рекао је Чизов и оценио да би додатни преговори могли да доведу до резултата.
Чизов није рекао да ли Русија планира да удаљи војнике од границе са Украјином и упитао је зашто нико не говори о броју украјинских војника, који су распоређени према Русији.
Он је нагласио да Русија и даље сматра експанзију НАТО на исток "кључном тачком било каквих преговора".
"Нећемо то заборавити. И не можемо да допустимо да то заборавимо. Пет таласа ширења НАТО, то није био развој догађаја који смо очекивали", навео је он.
Русија је у више наврата негирала да планира да изврши инвазију на Украјину, али због гомилања више од 100.000 војника у близини украјинске границе поједине западне земље, укључујући САД, тврде да би могла да нападне Украјину у било ком тренутку.
Француски председник Емануел Макрон, који је недавно разговарао са руским председником Владимиром Путином у Москви, рекао је у да је важно сарађивати са Русијом кроз различите формате и најавио за наредне дане наставак преговора у циљу решавања украјинске кризе.
Извор: Танјуг
