Тако је, у сенци претње катастрофалног рата на европском тлу, претећа изјава кинеског амбасадора у САД одјекнула далеко слабије него што би у другим околностима, преноси Индекс.
- Ако тајванске власти, охрабрене Сједињеним Државама, наставе да иду према независности, то ће највероватније укључити Кину и САД, две велике земље, у војни сукоб - запретио је, најотвореније досад, кинески амбасадор Кин Ганг, у недавном интервјуу за амерички радио НПР.
Кин је описао "тајванско питање" као "највеће буре барута између Кине и Сједињених Држава". Тајван, подсетимо, није међународно признат као држава, али је већ 70 година, откад су се након пораза од комуниста у грађанском рату на њега повукли кинески националисти, де факто независан од Кине, која га третира као своју одметнуту покрајину која се мора вратити под њену власт.
А кинески амбасадор је још једном нагласио да се "Кина неће обавезати на одустајање од немирољубивих (дакле, војних) средстава за поновно уједињење јер је то средство одвраћања".
Кина се у петак умешала и у украјинску кризу и, очекивано, сврстала на страну Русије, објављујући с њом заједничко саопштење током посете руског председника Владимира Путина Кини поводом отварања Зимских олимпијских игара у Пекингу. У њему траже од НАТО-а да заустави ширење на исток, што је главни захтев на којем Русија инсистира у преговорима с САД и НАТО-ом око Украјине.
Русија је заузврат "поновила своју подршку политици једне Кине" и потврдила свој став да је Тајван "неодвојиви део Кине" и противљење "било каквом облику његове независности". Ове две нуклеарне силе позвале су НАТО да напусти свој "идеолошки приступ из хладног рата", а његову водећу чланицу САД да одустане од свог наводног плана да "развије светски систем ракетне одбране и потом га постави у разне регије у свету", чиме би стекао стратешку војну предност над њима.
Продубљивање напетости крајем прошлог месеца изазвала је велика морнаричка вежба коју су у Филипинском мору, које се налази југоисточно од Тајвана и прилично далеко од кинеске обале, заједно одржали САД и Јапан. Сврха вежбе је, очигледно, била демонстрација силе, али и одлучности да не препусте Кини доминацију над Пацификом. Кина је само дан касније одговорила својом демонстрацијом силе.
Према саопштењу тајванског министарства одбране, чак 39 кинеских војних авиона улетело је у тајванску зону противваздушне одбране (АДИЗ), што је највећи упад ове године у зону која је шира од самих граница ваздушног простора који припада Тајвану, али служи за правовремени одговор на евентуални напад.
Војна вежба је укључивала два носача авиона америчке морнарице, два америчка амфибијска јуришна брода и јапански разарач хеликоптера, односно мали носач авиона. Две америчке крстарице с вођеним пројектилима и пет разарача такође су били део вежбе. Америчка морнарица саопштила је да бродови "спроводе обуку за очување и заштиту слободне и отворене индо-пацифичке регије".
Слободна и отворена су овде кључне речи јер се Америка и њени савезници боје да Кина намерава да успостави потпуну контролу над тим делом Пацифичког океана и околних мора, посебно Јужним кинеским морем у којем се налазе острва које Кина својата и вештачка острва које је изградила и претворила у својеврсне морнаричке базе, иако су више од хиљаду километара далеко од кинеске обале.
У кинеском упаду у тајвански АДИЗ учествовала су 24 борбена авиона Ј-16, 10 борбених авиона Ј-10, два транспортна авиона Y-9, два противподморничка авиона за упозорење Y-8 и један нуклеарни бомбардер Х-6, објавило је тајванско министарство одбране које је у одговор послало своје војне авионе и радио-поруке упозорења и активирало ракетне системе противваздушне одбране како би надзирало кинеске активности.
Кинеска војска оштро је реаговала и на пролазак америчког разарача вођених ракета УСС Бенфолд кроз два спорна острвска ланца у Јужном кинеском мору у такозваној патроли слободе пловидбе, претећи да ће Американци сносити озбиљне последице непредвиђених догађаја" ако "одмах не прекину такве провокативне акције".
Амерички економски аналитичар Гавин Бејкер објавио је крајем јануара на Твитеру карту локација америчких носача авиона и проценио да је тренутна концентрација борбених група америчких носача авиона на источном Пацифику вероватно двоструко већа него у време врхунца тензија између САД и Северне Кореје пре неколико година, односно највећа од краја Вијетнамског рата.
Према карти са странице УС Навал Института коју је приложио, у регији се налази чак пет америчких носача авиона с пратећим борбеним групама: УСС Роналд Реган, УСС Карл Винсон, УСС Есеx, УСС Абрахам Линколн.
Тајванска председница Цај Ингвен у октобру је у интервјуу за ЦНН рекла да "кинеска претња расте из дана у дан", док је министар спољних послова Џозеф Ву поручио да ће се Тајван, ако буде потребно, "бранити до последњег дана".
Експерт за америчко-кинеске односе америчког невладиног института Кансил он Форин Рилејшнс Дејвид Сакс упозорио је у чланку објављеном на страници овог института да, "суочени с растућим кинеским војним способностима и слабљењем (стратегије) одвраћања, САД и Јапан морају припрему за сукоб у Тајванском мореузу ставити као главни приоритет за савез."
Сакс подсећа да је јапански министар одбране прошлог јуна истакао да су "мир и стабилност Тајвана директно повезани с Јапаном" и да је Јапан из тог разлога почео да повезује своју безбедност с Тајваном. И јапански премијер Фумио Кишида изјавио је да је "прва линија сукоба између ауторитаризма и демократије Азија, а посебно Тајван".
Јапан је посебно осетљив због острва које је под јапанском влашћу од 1895, али је пуно ближе Тајвану него Јапану. Кина га пак назива Диаојудао и тврди да је део њене суверене територије, као и сам Тајван. Јапанска војска је у новембар извела војну вежбу као припрему за одбрану архипелага у случају да Кина покуша да га заузме у склопу инвазије на Тајван.
И координатор за Индо-Пацифик у администрацији Џоа Бајдена Курт Кемпбел упозорио је прошли месец у разговору за амерички Центар фор Стратеџик енд Интернашнал Стадис да би се на Пацифику највероватније могло догодити "стратешко изненађење" те да је то питање које га највише брине у идућих "годину до две", преноси Гардијан.
Кемпбел сматра да је у одговору Америке и њених савезница на кинеске геополитичке амбиције посебно битан нови пакт Аукус који су САД склопиле с Аустралијом и Великом Британијом (који укључује изградњу нуклеарних подморница за Аустралију), али и сарадња с Индијом и Јапаном.
Напетости између Вашингтона и Пекинга високе су и због америчког дипломатског бојкота Зимских олимпијских игара које су почеле у петак. То значи да амерички олимпијци учествују на играма, али да владини званичници неће присуствовати како не би дали легитимитет кинеском режиму. Дипломатском бојкоту придружиле су се Канада, Аустралија и Велика Британија, а у последњем тренутку и Индија.
Кинеско министарство спољних послова је пак у децембру одговорило на најаву дипломатског бојкота претњом да ће "предузети одлучне противмере", али није прецизирало шта то тачно значи.
Пекинг уложио протест Вашингтону због продаје оружја Тајвану
Пекинг је уложио протест Вашингтону због продаје оружја Тајвану, јер такви поступци подривају суверенитет Кине, саопштило је кинеско Министарство одбране.
"Продајом оружја Тајвану, коју врше САД, озбиљно се крше принцип 'јединствене Кине' и одређене одредбе три заједничке изјаве Кине и САД", наводи се у саопштењу објављеном на интернет страници Министарства.
Из Министарства истичу да се САД "ужасно" мешају у унутрашња питања Кине, чиме угрожавају суверенитет и безбедносне интересе те земље, уништавају војне везе између две државе и прете миру и стабилности Тајванског мореуза, јавио је ТАСС.
"Кина је због тога изразила снажно незадовољство и уложила одлучан протест и оштар дипломатски приговор Вашингтону", додаје се у саопштењу.
Извор: Новости онлајн
