Један од рецензената академик Слободан Вукосавић је истакао да треба очекивати све већи притисак инвеститора да минерале добију из наше земље, што јефтиније и уз девастирајуће ефекте и оценио да постоји велика опасност од великих, финансијски моћних страних компанија, које утичу на одлуке власти.
Потенцијални приходи од рударске таксе у износу седам посто за очекивану производњу бората и литијума у Јадру, по њему, били би једнаки вредности продатих малина кроз великопродајне цене на светском тржишту.
Као рецензент, оценио је да су закључци на основу бројних радова да реализација пројекта Јадар води масивној девастацији простора, промени предела, деградацији биодиверзитета и вода, те расељавању становништва, престанку пољопривредних активности и перманентном ризику за околна села и Лозницу и истакао да приоритетни интерес Србије мора да буде сузбијање загађења, одрживо коришћење природних ресурса, уз очување животне средине за садашње и будуће генерације.
Академик Велимир Радмиловић подсетио је да је за пројекат Јадар изостао пројекат ремедијације, а као разлог изостанка споменуо је немар или намеру, док је у пристанку државе на само рудну ренту видео добровољни пристанак на колонијални статус.
Он је указао да је конзервативна процена вредности руда била 80 милијарди долара и додао да је са јучерашњим подацима за бора и литијума укупна вредност пројекта Јадар сада 624 милијарде долара.
Додао је да пројекте не треба реализовати све док не буду развијене нове технологије, и известио да је са Берклија недавно објављено да постоји технологија која подразумева мање ископаног и јаловине, са мање отпада који се враћа у лежиште.
Он је оценио да је неопходно да власт формира шире стручно тело са независним експертима које би разматрало капиталне пројекте.
Академик Богдан Шолаја осврнуо се низом коментара на ставове и податке инвеститора и навео да историја Рио Тинта на овим просторима отвара и питање како држава Србија штити научне податке, јер је, како тврди, та компанија добила претходне податке који су били државно власништво.
За академика Владимира Стевановића су Јадар и Рађевина, како каже, вредни пажње и заштите због вредности природе, а посебно као целина са Текеришем, Цером односно историјским комплексом из Првог светског рата.
Председник САНУ академик Владимир Костић подсетио је на традицију да већина активности ове институције буде овековечена писаној форми и додао да је то начин да се нико после не присећа шта се мислило и говорило, јер је све остало записано.
Када је реч о еколошким питањима он је подсетио да је САНУ био укључен и када се дебатовало о никлу, мини хидроелектранама, атомским централама и угљу, те да се у овој институцији увек чују различита мишљења, а да се САНУ трудио да сиве зоне прекрије питањима на које треба дати одговор, што је оценио као допринос култури дијалога.
Он је истакао да САНУ говорио шта је био дужан да каже, и прецизирао да су тројица академика коју су медији представљали као тројку из САНУ били замољени од САНУ да као најкомпетентнији учествују у активностима.
О правним аспектима Пројекта Јадар коментаришући стручне радове из Зборника говорио је адвокат Сретен Ђорђевић.
Представљање зборника у згради САНУ привукло је значајну пажњу стручне и друге јавности, а присутни су били и вође више еколошких покрета и организација.
Извор: Танјуг
