У резолуцији се скреће пажња на руски утицај који „постоји у православним црквама“ посебно у Србији, Црној Гори, Босни и Херцеговини, а нарочито у њеном ентитету Републици Српској. Европски парламент дакле оптужује СПЦ за сејање семена раздора међу локалним становништвом, пристрасно пише историју и промовише антиевропске програме. Колику озбиљност овај напад носи са собом остаће у будућности.
Међутим, оно што јесте интересантно је какав ће став имати политичке партије и појединци у времену које следи? Свесни смо да је већина партија у Црној Гори проевропски настројена и да „поштују и прате међународне партнере“, условно речено, Европску Унију и НАТО пакт, а апсолутно одбацујући руски утицај. Међутим, постоји један део партија које јесу проевропске, али су стале у одбрану светиња и чланови тих партија су учествовали на литијама 2020 године.
Биће интересантно посматрати, са политичког аспекта наравно, како ће се проевропске политичке партије одредити у будућем периоду који следи, а који неће ни мало бити лак по Српску православну цркву, и да ли ће проевропске партије ипак изабрати тековине Европе или ће ипак као некад стати у одбрану светиња.
О концентрационом логору у Донбасу прочитајте ОВДЕ.
Извор: Борба
